Йов 6
1 Йов а луат кувынтул ши а зис:
А Јов одговори и рече:
2 „О, де ар фи ку путинцэ сэ ми се кынтэряскэ дуреря ши сэ ми се пунэ тоате ненорочириле ын кумпэнэ,
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 ар фи май греле декыт нисипул мэрий, де ачея ымь мерг кувинтеле пынэ ла небуние!
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Кэч сэӂециле Челуй Атотпутерник м-ау стрэпунс, суфлетул меу ле суӂе отрава ши гроаза Домнулуй багэ фиорь ын мине!
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Збиярэ мэгарул сэлбатик кынд аре вердяцэ? Муӂеште боул кынд аре де мынкаре?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Поць мынка че-й фэрэ густ ши фэрэ саре? Аре вреун густ албушул унуй оу?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Орьче лукру де каре аш вря сэ ну м-атинг, ачела-й храна мя, фие кыт де грецоасэ еа!
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 О, де ми с-ар аскулта доринца ши де мь-ар ымплини Думнезеу нэдеждя!
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Де ар вря Думнезеу сэ мэ здробяскэ, ынтиндэ-Шь мына ши сэ мэ прэпэдяскэ!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Ымь ва рэмыне мэкар ачастэ мынгыере, ачастэ букурие ын дурериле ку каре мэ коплешеште: кэ ничодатэ н-ам кэлкат порунчиле Челуй Сфынт.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Ла че сэ май нэдэждуеск, кынд ну май пот? Ла че сэ май аштепт, кынд сфыршитул се штие?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Тэрия мя оаре есте о тэрие де пятрэ? Трупул меу е де арамэ?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ну сунт еу липсит де ажутор, ши н-а фуӂит мынтуиря де мине?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Чел че суферэ аре дрепт ла мила приетенулуй, кяр дакэ пэрэсеште фрика де Чел Атотпутерник.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Фраций мей с-ау арэтат ыншелэторь ка ун пырыу, ка албия пыраелор каре трек.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Ун слой ле тулбурэ курсул, зэпада се ынгрэмэдеште пе еле;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 вине аршица времий ши сякэ, вине кэлдура соарелуй ши ли се усукэ албия.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Чете де кэлэторь се абат дин друмул лор, се куфундэ ын пустиу ши пер.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Четеле челор дин Тема се уйтэ цинтэ ла еле, кэлэторий дин Себа сунт плинь де нэдежде кынд ле вэд.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Дар рэмын ыншелаць ын нэдеждя лор, рэмын уймиць кынд ажунг ла еле.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Аша сунтець ши вой акум пентру мине. Вой ымь ведець неказул ши вэ ынгрозиць!
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 В-ам зис еу оаре: ‘Даци-мь чева, келтуиць дин авериле воастре пентру мине,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 скэпаци-мэ дин мына врэжмашулуй, рэскумпэраци-мэ дин мына челор рэй’?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Ынвэцаци-мэ, ши вой тэчя; фачеци-мэ сэ ынцелег ын че ам пэкэтуит.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 О, кыт де ындуплекэтоаре сунт кувинтеле адевэрулуй! Дар че доведеск мустрэриле воастре?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Врець сэ мэ мустраць пентру тот че ам зис ши сэ ну ведець декыт вынт ын кувинтеле унуй дезнэдэждуит?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Вой нэпэстуиць пе орфан, пригониць пе приетенул востру.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Уйтаци-вэ ла мине, вэ рог! Доар ну вой минци ын фацэ!
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Ынтоарчеци-вэ, ну фиць недрепць; ынтоарчеци-вэ ши мэртурисиць кэ сунт невиноват!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Есте врео нелеӂюире пе лимба мя ши ну деосебеште гура мя че есте рэу?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
