Йов 41
1 Поць ту сэ принзь левиатанул ку ундица сау сэ-й леӂь лимба ку о фуние?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Ый вей путя петрече папура прин нэрь сау сэ-й стрэпунӂь ку ун кырлиг фалка?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Ыць ва фаче ел мулте ругэминць? Ыць ва ворби ел ку ун глас дулче?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Ва фаче ел ун легэмынт ку тине, ка сэ-ць фие роб пе вечие?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Те вей жука ту ку ел ка ши ку о пасэре? Ыл вей лега ту ка сэ-ць ынвеселешть фетеле?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Фак пескарий негоц ку ел? Ыл ымпарт ей ынтре негусторь?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Ый вей акопери пеля ку цепуше ши капул ку кинӂь?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Ридикэ-ць нумай мына ымпотрива луй, ши ну-ць ва май вени густ сэ-л ловешть.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Ятэ кэ ешть ыншелат ын аштептаря та де а-л принде: нумай сэ-л везь, ши казь ла пэмынт!
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Нимень ну есте атыт де ындрэзнец ка сэ-л ынтэрыте. Чине Ми с-ар ымпотриви ын фацэ?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Куй сунт датор, ка сэ-й плэтеск? Суб чер тотул есте ал Меу.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Вряу сэ май ворбеск ярэшь де мэдулареле луй ши де тэрия луй, ши де фрумусеця ынтокмирий луй.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Чине-й ва путя ридика вешмынтул? Чине ва путя пэтрунде ынтре фэлчиле луй?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Чине ва путя дескиде порциле гурий луй? Шируриле динцилор луй кыт сунт де ынспэймынтэтоаре!
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Скутуриле луй мэреце ши путерниче сунт уните ымпреунэ ка принтр-о печете;
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 се цин унул де алтул ши нич аерул н-ар путя трече принтре еле.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Сунт ка ниште фраць каре се ымбрэцишязэ, се апукэ ши рэмын недеспэрциць.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Стрэнутуриле луй фак сэ стрэлучяскэ лумина; окий луй сунт ка ӂяна зорилор.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Дин гура луй цышнеск флэкэрь, скапэрэ скынтей де фок дин еа.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Дин нэриле луй есе фум, ка динтр-ун вас каре фербе, ка динтр-о кэлдаре фербинте.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Суфларя луй апринде кэрбуний ши гура луй арункэ флэкэрь.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Тэрия луй стэ ын грумаз ши ынаинтя луй саре гроаза.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Пэрциле луй челе кэрноасе се цин ымпреунэ, ка турнате пе ел, неклинтите.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Инима луй есте таре ка пятра, таре ка пятра де моарэ каре стэ дедесубт.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Кынд се скоалэ ел, тремурэ витежий ши спайма ый пуне пе фугэ.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Деӂяба есте ловит ку сабия; кэч сулица, сэӂята ши павэза ну фолосеск ла нимик.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Пентру ел, ферул есте ка паюл, арама, ка лемнул путред.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 Сэӂята ну-л пуне пе фугэ, петреле дин праштие сунт ка плява пентру ел.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Ну веде ын гьоагэ декыт ун фир де пай ши рыде ла шуератул сэӂецилор.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Суб пынтечеле луй сунт цепь аскуциць: ай зиче кэ есте о грапэ ынтинсэ песте норой.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Фаче сэ клокотяскэ фундул мэрий ка ун казан ши-л клатинэ ка пе ун вас плин ку мир.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Ын урмэ, ел ласэ о кэраре луминоасэ, ши адынкул паре ка плетеле унуй бэтрын.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Пе пэмынт нимик ну-й есте стэпын; есте фэкут ка сэ ну се тямэ де нимик.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Привеште ку диспрец тот че есте ынэлцат, есте ымпэратул челор май мындре добитоаче.”
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
