Йов 37
1 Ла аузул ачестор лукрурь ымь тремурэ инима де тот ши саре дин локул ей.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Аскултаць, аскултаць трэснетул тунетулуй Сэу, бубуитул каре есе дин гура Луй!
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Ыл ростоголеште пе тоатэ ынтиндеря черурилор ши фулӂерул Луй луминязэ пынэ ла марӂиниле пэмынтулуй.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Апой се ауде ун бубуит, тунэ ку гласул Луй мэрец, ши ну май опреште фулӂерул де ындатэ че рэсунэ гласул Луй.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Думнезеу тунэ ку гласул Луй ын кип минунат; фаче лукрурь марь пе каре ной ну ле ынцелеӂем.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Ел зиче зэпезий: ‘Казь пе пэмынт!’ Зиче ачелашь лукру плоий, кяр ши челор май путерниче плой.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Печетлуеште мына тутурор оаменилор, пентру ка тоць сэ се рекуноаскэ де фэптурь але Луй.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Фяра сэлбатикэ се траӂе ынтр-о пештерэ ши се кулкэ ын визуина ей.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Вижелия вине де ла мязэзи ши фригул, дин вынтуриле де ла мязэноапте.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Думнезеу, прин суфларя Луй, фаче гяца ши микшорязэ локул апелор марь.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Ынкаркэ норий ку абурь ши-й рисипеште скынтееторь;
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 мишкаря лор се ындряптэ дупэ плануриле Луй, пентру ымплиниря а тот че ле порунчеште Ел пе фаца пэмынтулуй локуит.
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Ый фаче сэ парэ ка о нуя ку каре ловеште пэмынтул сау ка ун семн ал драгостей Луй.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Йов, я аминте ла ачесте лукрурь! Привеште лиништит минуниле луй Думнезеу!
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Штий кум кырмуеште Думнезеу норий ши кум фаче сэ стрэлучяскэ дин ей фулӂерул Сэу?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Ынцелеӂь ту плутиря норилор, минуниле Ачелуя а кэруй штиинцэ есте десэвыршитэ?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 Штий пентру че ци се ынкэлзеск вешминтеле кынд се одихнеште пэмынтул де вынтул де мязэзи?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Поць ту сэ ынтинзь черуриле ка Ел, тарь ка о оглиндэ турнатэ?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Аратэ-не че требуе сэ-Й спунем. Кэч сунтем пря нештиуторь ка сэ-Й путем ворби.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Чине-Й ва да де весте кэ Ый вой ворби? Дар каре есте омул каре-шь дореште пердеря?
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Акум, фиреште, ну путем ведя лумина соарелуй каре стрэлучеште ын досул норилор, дар ва трече ун вынт ши-л ва курэци.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 Де ла мязэноапте не вине аурора ши че ынфрикошатэ есте мэреция каре ынконжоарэ пе Думнезеу!
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Пе Чел Атотпутерник ну-Л путем ажунӂе, кэч есте маре ын тэрие, дар дрептул ши дрептатя деплинэ Ел ну ле фрынӂе.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Де ачея, оамений требуе сэ се тямэ де Ел; Ел ну-Шь ындряптэ привириле спре чей че се кред ынцелепць.”
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
