Йов 35

1 Елиху а луат дин ноу кувынтул ши а зис:

Још говори Елијуј и рече:

2 „Ыць ынкипуй кэ ай дрептате ши крезь кэ те ындрептэцешть ынаинтя луй Думнезеу

Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

3 кынд зичь: ‘Ла че-мь фолосеште, че кыштиг ам кэ ну пэкэтуеск?’

Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

4 Ыць вой рэспунде ши ла ачаста, цие ши приетенилор тэй тотодатэ.

Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

5 Уйтэ-те спре черурь ши привеште! Везь норий кыт де сус сунт фацэ де тине?

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

6 Дакэ пэкэтуешть, че рэу Ый фачь Луй? Ши кынд пэкателе ци се ынмулцеск, че-Й фачь Луй?

Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

7 Дакэ ешть дрепт, че-Й дай Луй? Че примеште Ел дин мына та?

Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

8 Рэутатя та ну поате вэтэма декыт пе семенул тэу, дрептатя та ну фолосеште декыт фиулуй омулуй.

Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

9 Оамений стригэ ымпотрива мулцимий апэсэторилор, се плынг де силничия мултора;

Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

10 дар ничунул ну зиче: ‘Унде есте Думнезеу, Фэкэторул меу, каре не инсуфлэ кынтэрь де веселие ноаптя,

А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

11 каре не ынвацэ май мулт декыт пе добитоачеле пэмынтулуй ши не дэ май мултэ причепере декыт пэсэрилор черулуй?’

Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

12 Сэ тот стриӂе ей атунч, кэч Думнезеу ну рэспунде дин причина мындрией челор рэй.

Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

13 Деӂяба стригэ, кэч Думнезеу н-аскултэ, Чел Атотпутерник ну я аминте.

Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

14 Мэкар кэ зичь кэ ну-Л везь, тотушь причина та есте ынаинтя Луй: аштяптэ-Л!

А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

15 Дар, пентру кэ мыния Луй ну педепсеште ынкэ, ну ынсямнэ кэ пуцин Ый пасэ де нелеӂюире.

А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

16 Аша кэ Йов ышь дескиде гура деӂяба ши спуне о мулциме де ворбе фэрэ рост.”

Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.