Йов 34
1 Елиху а луат дин ноу кувынтул ши а зис:
Још говори Елијуј и рече:
2 „Аскултаць, ынцелепцилор, кувинтеле меле! Луаць аминте ла мине, причепуцилор!
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 Кэч урекя деосебеште кувинтеле кум густэ черул гурий букателе.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Сэ алеӂем че есте дрепт, сэ ведем ынтре ной че есте бун.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 Йов а зис: ‘Сунт невиноват Ши Думнезеу ну вря сэ-мь дя дрептате;
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 ам дрептате ши трек дрепт минчинос; рана мя есте жалникэ, ши сунт фэрэ пэкат.’
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Есте вреун ом ка Йов, каре сэ бя батжокура ка апа,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 каре сэ умбле ын товэрэшия челор че фак рэу, каре сэ мяргэ мынэ ын мынэ ку чей нелеӂюиць?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 Кэч ел а зис: ‘Ну-й фолосеште нимик омулуй сэ-шь пунэ плэчеря ын Думнезеу.’
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Аскултаци-мэ дар, оамень причепуць! Департе де Думнезеу недрептатя, департе де Чел Атотпутерник фэрэделеӂя!
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 Ел дэ омулуй дупэ фаптеле луй, рэсплэтеште фиекэруя дупэ кэиле луй.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Ну, негрешит, Думнезеу ну сэвыршеште фэрэделеӂя; Чел Атотпутерник ну калкэ дрептатя.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Чине Л-а ынсэрчинат сэ кырмуяскэ пэмынтул? Чине Й-а дат лумя ын грижа Луй?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 Дакэ ну с-ар гынди декыт ла Ел, дакэ Шь-ар луа ынапой духул ши суфларя,
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 тот че есте карне ар пери деодатэ ши омул с-ар ынтоарче ын цэрынэ.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Дакэ ай причепере, аскултэ лукрул ачеста, я аминте ла гласул кувинтелор меле!
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Оаре ар путя сэ домняскэ ун врэжмаш ал дрептэций? Ши вей осынди ту пе Чел дрепт, пе Чел путерник,
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 каре стригэ кэтре ымпэраць: ‘Нетребничилор!’ Ши кэтре домниторь: ‘Нелеӂюицилор!’,
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 каре ну каутэ ла фаца челор марь ши ну фаче деосебире ынтре богат ши сэрак, пентру кэ тоць сунт лукраря мынилор Луй?
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Ынтр-о клипэ, ей ышь перд вяца. Ла мезул нопций, ун попор се клатинэ ши пере. Чел путерник пере, фэрэ аместекул мыний вреунуй ом.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Кэч Думнезеу веде пуртаря тутурор, привеште паший фиекэруя.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 Ну есте нич ынтунерик, нич умбрэ а морций унде сэ се поатэ аскунде чей че фак фэрэделеӂя.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 Думнезеу н-аре невое сэ привяскэ мултэ време ка сэ трагэ пе ун ом ла жудекатэ ынаинтя Луй.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Ел здробеште пе чей марь фэрэ черчетаре ши пуне пе алций ын локул лор.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Кэч Ел куноаште фаптеле лор: ноаптя ый рэстоарнэ, сунт здробиць.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Ый ловеште ка пе ниште нелеӂюиць ын фаца тутурор.
Као безбожне разбија их на видику.
27 Абэтынду-се де ла Ел ши пэрэсинд тоате кэиле Луй,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 ей ау фэкут сэ се ыналце ла Думнезеу стригэтул сэракулуй. Й-ау ындрептат луаря аминте ла стригэтул челуй ненорочит.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 Дакэ дэ Ел паче, чине поате с-о тулбуре? Дакэ Ышь аскунде Ел Фаца, чине поате сэ-Л вадэ? Ла фел Се поартэ фие ку ун попор, фие ку ун ом,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 пентру ка нелеӂюитул сэ ну май стэпыняскэ ши сэ ну май фие о курсэ пентру попор.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Кэч а зис ел вреодатэ луй Думнезеу: ‘Ам фост педепсит, ну вой май пэкэтуи;
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 аратэ-мь че ну вэд; дакэ ам фэкут недрептэць, ну вой май фаче’?
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Оаре дупэ пэреря та ва фаче Думнезеу дрептате? Ту лепезь, ту алеӂь, ши ну еу; Спуне дар че штий!
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Оамений ку причепере вор фи де пэреря мя, ынцелептул каре м-аскултэ ва гынди ка мине:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Йов ворбеште фэрэ причепере, ши кувынтэриле луй сунт липсите де жудекатэ.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Сэ фие ынчеркат дар май департе, фииндкэ рэспунде ка чей рэй!
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 Кэч адаугэ ла грешелиле луй пэкате ной; бате дин палме ын мижлокул ностру, ышь ынмулцеште кувинтеле ымпотрива луй Думнезеу.”
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
