Йов 32
1 Ачешть трей оамень ау ынчетат сэ май рэспундэ луй Йов, пентру кэ ел се сокотя фэрэ винэ.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Атунч с-а апринс де мыние Елиху, фиул луй Баракеел дин Буз, дин фамилия луй Рам. Ел с-а апринс де мыние ымпотрива луй Йов, пентру кэ зичя кэ есте фэрэ винэ ынаинтя луй Думнезеу.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Ши с-а апринс де мыние ымпотрива челор трей приетень ай луй, пентру кэ ну гэсяу нимик де рэспунс, ши тотушь осындяу пе Йов.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Фииндкэ ей ерау май ын вырстэ декыт ел, Елиху аштептасе пынэ ын клипа ачаста, ка сэ ворбяскэ луй Йов.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Дар, вэзынд кэ ну май ера ничун рэспунс ын гура ачестор трей оамень, Елиху с-а апринс де мыние.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Ши Елиху, фиул луй Баракеел дин Буз, а луат кувынтул ши а зис: „Еу сунт тынэр, ши вой сунтець бэтрынь, де ачея м-ам темут ши м-ам ферит сэ вэ арэт гындул меу.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Еу ымь зичям: ‘Сэ ворбяскэ бэтрынеця, мареле нумэр де ань сэ ынвеце пе алций ынцелепчуня.’
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Дар, де фапт, ын ом, духул, суфларя Челуй Атотпутерник, дэ причеперя.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Ну вырста адуче ынцелепчуня, ну бэтрынеця те фаче ын старе сэ жудечь.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Ятэ де че зик: ‘Аскултаци-мэ!’ Ымь вой спуне ши еу пэреря.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Ам аштептат сфыршитул кувынтэрилор воастре, в-ам урмэрит довезиле, черчетаря пе каре аць фэкут-о кувинтелор луй Йов.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 В-ам дат тоатэ луаря аминте; ши ятэ кэ ничунул дин вой ну л-а ынкрединцат, ничунул ну й-а рэстурнат кувинтеле.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Сэ ну зичець ынсэ: ‘Ын ел ной ам гэсит ынцелепчуня – нумай Думнезеу ыл поате ынфунда, ну ун ом!’
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Мие ну мь-а ворбит де-а дрептул, де ачея еу ый вой рэспунде ку тотул алтфел декыт вой.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Ей се тем, ну май рэспунд! Ли с-а тэят кувынтул!
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Ам аштептат пынэ шь-ау сфыршит кувынтэриле, пынэ с-ау оприт ши н-ау штиут че сэ май рэспундэ.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Вряу сэ рэспунд ши еу ла рындул меу, вряу сэ спун ши еу че гындеск.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Кэч сунт плин де кувинте, ымь дэ гес духул ынэунтрул меу;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 лэунтрул меу есте ка ун вин каре н-аре пе унде сэ ясэ, ка ниште бурдуфурь ной, гата сэ плесняскэ.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Вой ворби деч, ка сэ рэсуфлу ын вое, ымь вой дескиде бузеле ши вой рэспунде.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Ну вой кэута ла ынфэцишаре, ну вой лингуши пе нимень,
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 кэч ну штиу сэ лингушеск, алтфел ынтр-о клипялэ м-ар луа Зидиторул меу.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
