Йов 30
1 Ши акум!… Ам ажунс де рысул челор май тинерь декыт мине, пе ай кэрор пэринць ну-й сокотям вредничь сэ-й пун принтре кыний турмей меле.
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 Дар ла че мь-ар фи фолосит путеря мынилор лор, кынд ей ну ерау ын старе сэ ажунгэ ла бэтрынеце?
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 Сфрижиць де сэрэчие ши фоаме, фуг ын локурь ускате, де мултэ време пэрэсите ши пустий.
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 Смулг ербуриле сэлбатиче де лынгэ копэчей ши н-ау ка пыне декыт рэдэчина де буксэу.
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 Сунт изгониць дин мижлокул оаменилор, стригэ лумя дупэ ей ка дупэ ниште хоць.
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 Локуеск ын вэй ынгрозитоаре, ын пештериле пэмынтулуй ши ын стынчь.
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 Урлэ принтре туфишурь ши се адунэ суб мэрэчинь.
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 Фиинце мыршаве ши диспрецуите, сунт изгониць дин царэ.
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 Ши акум, астфел де оамень мэ пун ын кынтечеле лор, ам ажунс де батжокура лор.
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 Мэ урэск, мэ околеск, мэ скуйпэ ын фацэ.
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 Ну се май сфиеск ши мэ ынжосеск, ну май ау ничун фрыу ынаинтя мя.
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 Тикэлоший ачештя се скоалэ ла дряпта мя ши ымь ымпинг пичоареле ши ышь кроеск кэрэрь ымпотрива мя, ка сэ мэ пярдэ.
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 Ымь нимическ кэраря ши лукрязэ ка сэ мэ прэпэдяскэ, ей, кэрора нимень ну ле-ар вени ын ажутор.
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 Ка принтр-о ларгэ спэртурэ стрэбат спре мине, се нэпустеск суб покнетул дэрымэтурилор.
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 Мэ апукэ гроаза. Слава ымь есте спулбератэ ка де вынт, ка ун нор а трекут феричиря мя.
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 Ши акум, ми се топеште суфлетул ын мине ши м-ау апукат зилеле суферинцей.
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 Ноаптя мэ пэтрунде ши-мь смулӂе оаселе, дуреря каре мэ роаде ну ынчетязэ.
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 Де тэрия суферинцей, хайна ышь перде фаца, ми се липеште де труп ка о кэмашэ.
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 Думнезеу м-а арункат ын норой ши ам ажунс ка цэрына ши ченуша.
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 Стриг кэтре Тине ши ну-мь рэспунзь; стау ын пичоаре ши ну мэ везь.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 Ешть фэрэ милэ ымпотрива мя, лупць ымпотрива мя ку тэрия мыний Тале.
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 Мэ ридичь, ымь дай друмул пе вынт ши мэ нимичешть ку суфларя фуртуний.
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 Кэч штиу кэ мэ дучь ла моарте, ын локул унде се ынтылнеск тоць чей вий.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 Дар чел че се прэбушеште ну-шь ынтинде мыниле? Чел ын ненорочире ну чере ажутор?
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 Ну плынӂям еу пе чел амэрыт? Н-авя инима мя милэ де чел липсит?
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 Мэ аштептам ла феричире, ши, кынд коло, ненорочиря а венит песте мине; трэӂям нэдежде де луминэ, ши, кынд коло, а венит ынтунерикул.
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 Ымь ферб мэрунтаеле фэрэ ынчетаре, м-ау апукат зилеле де дурере.
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 Умблу ыннегрит, дар ну де соаре. Мэ скол ын плинэ адунаре ши стриг дупэ ажутор.
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 Ам ажунс фрате ку шакалий, товарэш ку струций.
Брат постах змајевима и друг совама.
30 Пеля ми се ыннегреште ши каде, яр оаселе ымь ард ши се усукэ.
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 Харпа мя с-а префэкут ын инструмент де жале ши кавалул меу скоате сунете плынгэтоаре.
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
