Йов 28
1 Арӂинтул аре о минэ де унде се скоате ши аурул аре ун лок де унде есте скос ка сэ фие курэцит.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Ферул се скоате дин пэмынт ши пятра се топеште ка сэ дя арама.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Омул пуне капэт ынтунерикулуй, черчетязэ, пынэ ын цинутуриле челе май адынчь, петреле аскунсе ын негура ши ын умбра морций.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Сапэ о фынтынэ департе де локуриле локуите; пичоареле ну-й май сунт де ажутор, стэ атырнат ши се клатинэ, департе де локуинцеле оменешть.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Пэмынтул, де унде есе пыня, есте рэсколит ынэунтрул луй ка де фок;
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 петреле луй купринд сафир ши ын ел се гэсеште пулбере де аур.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Пасэря де прадэ ну-й куноаште кэраря. Окюл вултурулуй н-а зэрит-о,
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 челе май труфаше добитоаче н-ау кэлкат пе еа ши леул н-а трекут ничодатэ пе еа.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Омул ышь пуне мына пе стынка де кремене ши рэстоарнэ мунций дин рэдэчинэ.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Сапэ шанцурь ын стынчь ши окюл луй привеште тот че есте де прец ын еле.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Опреште курӂеря апелор ши скоате ла луминэ че есте аскунс.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Дар ынцелепчуня унде се гэсеште? Унде есте локуинца причеперий?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Омул ну-й куноаште прецул, еа ну се гэсеште ын пэмынтул челор вий.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Адынкул зиче: ‘Ну есте ын мине’, ши маря зиче: ‘Ну есте ла мине.’
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Еа ну се дэ ын скимбул аурулуй курат, ну се кумпэрэ кынтэринду-се ку арӂинт;
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 ну се кынтэреште пе аурул дин Офир, нич пе ониксул чел скумп, нич пе сафир.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Ну се поате асемэна ку аурул, нич ку диамантул, ну се поате скимба ку ун вас де аур алес.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Мэрӂянул ши кристалул ну сунт нимик пе лынгэ еа: ынцелепчуня прецуеште май мулт декыт мэргэритареле.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Топазул дин Етиопия ну есте ка еа ши аурул курат ну се кумпэнеште ку еа.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Де унде вине атунч ынцелепчуня? Унде есте локуинца причеперий?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Есте аскунсэ де окий тутурор челор вий, есте аскунсэ де пэсэриле черулуй.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Адынкул ши моартя зик: ‘Ной ам аузит ворбинду-се де еа.’
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Думнезеу ый штие друмул, Ел ый куноаште локуинца.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Кэч Ел веде пынэ ла марӂиниле пэмынтулуй, зэреште тотул суб черурь.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Кынд а рындуит греутатя вынтулуй ши кынд а хотэрыт мэсура апелор,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 кынд а дат леӂь плоий ши кынд а ынсемнат друмул фулӂерулуй ши тунетулуй,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 атунч а вэзут ынцелепчуня ши а арэтат-о, й-а пус темелииле ши а пус-о ла ынчеркаре.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Апой а зис омулуй: ‘Ятэ, фрика де Домнул, ачаста есте ынцелепчуня; депэртаря де рэу есте причепере.’”
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
