Йов 23
1 Йов а луат кувынтул ши а зис:
А Јов одговори и рече:
2 „Ши акум плынӂеря мя есте тот о рэзврэтире. Дар суферинца ымь ынэдуше суспинеле.
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 О, дакэ аш шти унде сэ-Л гэсеск, дакэ аш путя сэ ажунг пынэ ла скаунул Луй де домние,
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 мь-аш апэра причина ынаинтя Луй, мь-аш умпле гура ку довезь!
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 Аш шти че поате сэ рэспундэ, аш ведя че аре сэ-мь спунэ.
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 Шь-ар ынтребуинца Ел тоатэ путеря ка сэ лупте ымпотрива мя? Ну, чи м-ар аскулта негрешит.
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 Доар ун ом фэрэ приханэ ар ворби ку Ел, ши аш фи ертат пентру тотдяуна де Жудекэторул меу.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 Дар, дакэ мэ дук ла рэсэрит, ну есте аколо; дакэ мэ дук ла апус, ну-Л гэсеск:
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 дакэ аре трябэ ла мязэноапте, ну-Л пот ведя; дакэ Се аскунде ла мязэзи, ну-Л пот дескопери.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 Дар Ел штие че кале ам урмат ши, дакэ м-ар ынчерка, аш еши курат ка аурул.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 Пичорул меу с-а цинут де паший Луй; ам цинут каля Луй ши ну м-ам абэтут де ла еа.
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 Н-ам пэрэсит порунчиле бузелор Луй; мь-ам плекат воя ла кувинтеле гурий Луй.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 Дар хотэрыря Луй есте луатэ. Чине И се ва ымпотриви? Че-Й дореште суфлетул, ачея фаче.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 Ел Ышь ва ымплини дар плануриле фацэ де мине ши ва май фаче ши мулте алтеле.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Де ачея тремур ынаинтя Луй ши, кынд мэ гындеск ла лукрул ачеста, мэ тем де Ел.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 Думнезеу мь-а тэят инима, Чел Атотпутерник м-а умплут де гроазэ.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 Кэч ну ынтунерикул дурерий меле мэ нимичеште, нич негура ын каре сунт ынфэшурат.
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
