Йов 21
1 Йов а луат кувынтул ши а зис:
А Јов одговори и рече:
2 „Аскултаць, аскултаць кувинтеле меле, даци-мь мэкар ачастэ мынгыере.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Лэсаци-мэ сэ ворбеск, вэ рог, ши, дупэ че вой ворби, вець путя сэ вэ батець жок.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Оаре ымпотрива унуй ом се ындряптэ плынӂеря мя? Ши пентру че н-аш фи нерэбдэтор?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Привици-мэ, мираци-вэ ши пунець мына ла гурэ.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Кынд мэ гындеск, мэ ынспэймынт ши ун тремур ымь апукэ тот трупул:
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Пентру че трэеск чей рэй? Пентру че ый везь ымбэтрынинд ши споринд ын путере?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Сэмынца лор се ынтэреште ку ей ши ын фаца лор, одраслеле лор пропэшеск суб окий лор.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Ын каселе лор домнеште пачя, фэрэ умбрэ де фрикэ; нуяуа луй Думнезеу ну вине сэ-й ловяскэ.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Таурий лор сунт плинь де влагэ ши прэситорь, жунканеле лор зэмислеск ши ну ляпэдэ.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Ышь ласэ копиий сэ се ымпрэштие ка ниште ой, ши копиий се збенгуе ын журул лор.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Кынтэ ку сунет де тобэ ши де харпэ, се десфэтязэ ку сунете де кавал.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Ши тотушь зичяу луй Думнезеу: ‘Плякэ де ла ной. Ну воим сэ куноаштем кэиле Тале.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Че есте Чел Атотпутерник, ка сэ-Й служим? Че вом кыштига дакэ-Й вом ынэлца ругэчунь?’
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Че, ну сунт ей ын стэпыниря феричирий? – Департе де мине сфатул челор рэй! –
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Дар де мулте орь се ынтымплэ сэ ли се стингэ кандела, сэ винэ сэрэчия песте ей, сэ ле дя ши лор Думнезеу партя лор де дурерь ын мыния Луй,
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 сэ фие ка паюл луат де вынт, ка плява луатэ де выртеж?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Вець зиче кэ пентру фиий Сэй пэстрязэ Думнезеу педяпса. Дар пе ел, пе нелеӂюит, ар требуи сэ-л педепсяскэ Думнезеу, ка сэ симтэ;
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 ел ар требуи сэ-шь вадэ нимичиря, ел ар требуи сэ бя мыния Челуй Атотпутерник.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Кэч че-й пасэ луй че ва фи де каса луй дупэ ел, кынд нумэрул лунилор и с-а ымплинит?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Оаре пе Думнезеу Ыл вом ынвэца минте, пе Ел, каре кырмуеште духуриле черешть?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Унул моаре ын мижлокул пропэширий, пэчий ши феричирий,
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 ку коапселе ынкэркате де грэсиме ши мэдува оаселор плинэ де сук.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Алтул моаре ку амэрэчуня ын суфлет, фэрэ сэ се фи букурат де врео феричире,
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 ши амындой адорм ын цэрынэ, амындой сунт мынкаць де вермь.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Штиу еу бине каре сунт гындуриле воастре, че жудекэць недрепте ростиць асупра мя.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Вой зичець: ‘Унде есте каса апэсэторулуй? Унде есте кортул ын каре локуяу нелеӂюиций?’
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Дар, че, н-аць ынтребат пе кэлэторь ши ну штиць че историсеск ей?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Кум, ын зиуа ненорочирий, чел рэу есте круцат ши, ын зиуа мынией, ел скапэ.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Чине ыл мустрэ ын фацэ пентру пуртаря луй? Чине ый рэсплэтеште тот че а фэкут?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Есте дус ла гроапэ ши и се пуне о стражэ ла мормынт.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Булгэрий дин вале ый сунт май ушорь, кэч тоць оамений мерг дупэ ел ши о мулциме ый мерӂе ынаинте.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Пентру че дар ымь даць мынгыерь дешарте? Че май рэмыне дин рэспунсуриле воастре декыт викление?”
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
