Йов 17
1 Ми се перде суфларя, ми се стинг зилеле, мэ аштяптэ мормынтул.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Сунт ынконжурат де батжокориторь, ши окюл меу требуе сэ привяскэ спре окэриле лор.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Пуне-Те сингур зэлог пентру мине ынаинтя Та; алтфел, чине ар путя рэспунде пентру мине?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Кэч ле-ай ынкуят инима ын фаца причеперий. Де ачея нич ну-й вей лэса сэ бируе.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Чине дэ пе приетень сэ фие прэдаць, копиилор ачелуя ли се вор топи окий.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 М-а фэкут де басмул оаменилор ши ка унул пе каре-л скуйпь ын фацэ!
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Окюл ми се ынтунекэ де дурере; тоате мэдулареле меле сунт ка о умбрэ.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Оамений фэрэ приханэ сунт ынмэрмуриць де ачаста, ши чел невиноват се рэскоалэ ымпотрива челуй нелеӂюит.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Чел фэрэ приханэ рэмыне тотушь таре пе каля луй, чел ку мыниле курате се ынтэреште тот май мулт.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Дар вой, тоць, ынтоарчеци-вэ, вениць ярэшь ку кувынтэриле воастре, ши вэ вой арэта кэ ынтре вой ничунул ну е ынцелепт.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Че! Ми с-ау дус зилеле, ми с-ау нимичит плануриле, плануриле ачеля фэкуте ку атыта юбире ын инима мя…
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Ши ей май спун кэ ноаптя есте зи, кэ се апропие лумина, кынд ынтунерикул а ши венит!
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Кынд Локуинца морцилор о аштепт ка локуинцэ, кынд ын ынтунерик ымь вой ынэлца кулкушул; (Sheol h7585)
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 кынд стриг гропий: ‘Ту ешть татэл меу!’ Ши вермилор: ‘Вой сунтець мама ши сора мя!’
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Унде май есте атунч нэдеждя мя? Ши чине май поате ведя нэдеждя мя?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
