Йов 10
1 М-ам дезгустат де вяцэ! Вой да друм слобод плынӂерий меле, вой ворби ын амэрэчуня суфлетулуй меу.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Еу зик луй Думнезеу: ‘Ну мэ осынди! Аратэ-мь пентру че Те черць ку мине!
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Ыць плаче сэ кинуешть, сэ диспрецуешть фэптура мынилор Тале, ын тимп че фачь сэ-Ць стрэлучяскэ бунэвоинца песте сфатул челор рэй?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 Оаре ай окь де карне, сау везь кум веде ун ом?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Зилеле Тале сунт ка зилеле омулуй ши аний Тэй ка аний луй,
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 ка сэ черчетезь фэрэделеӂя мя ши сэ кауць пэкатул меу,
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 кынд штий бине кэ ну сунт виноват ши кэ нимень ну мэ поате скэпа дин мына Та?
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 Мыниле Тале м-ау фэкут ши м-ау зидит, еле м-ау ынтокмит ын ынтреӂиме… Ши Ту сэ мэ нимичешть!
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Аду-Ць аминте кэ Ту м-ай лукрат ка лутул! Ши врей дин ноу сэ мэ префачь ын цэрынэ?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 Ну м-ай мулс ка лаптеле? Ну м-ай ынкегат ка брынза?
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 М-ай ымбрэкат ку пеле ши карне, м-ай цесут ку оасе ши вине;
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 мь-ай дат бунэвоинца Та ши вяца, м-ай пэстрат ку суфларя прин ынгрижириле ши паза Та.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 Ятэ тотушь че аскундяй ын инима Та, ятэ, штиу акум че авяй де гынд:
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 ка, дакэ пэкэтуеск, сэ мэ пындешть ши сэ ну-мь ерць фэрэделеӂя.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Дакэ сунт виноват, вай де мине! Дакэ сунт невиноват, ну ындрэзнеск сэ-мь ридик капул, сэтул де рушине ши куфундат ын тикэлошия мя.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 Ши дакэ ындрэзнеск сэ-л ридик, мэ урмэрешть ка ун леу, мэ ловешть ку лукрурь де мират,
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Ымь пуй ынаинте ной марторь ымпотривэ, Ыць креште мыния ымпотрива мя ши мэ нэпэдешть ку о дроае де ненорочирь.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 Пентру че м-ай скос дин пынтечеле мамей меле? О, де аш фи мурит, ши окюл сэ ну мэ фи вэзут!
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 Аш фи ка ши кум н-аш фи фост, ши дин пынтечеле мамей меле аш фи трекут ын мормынт!
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 Ну сунт зилеле меле дестул де пуцине? Сэ мэ ласе дар, сэ плече де ла мине ши сэ рэсуфлу пуцин
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 ынаинте де а мэ дуче, ка сэ ну мэ май ынторк,
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 ын цара ынтунерикулуй ши а умбрей морций, ын цара негурий адынчь, унде домнеск умбра морций ши неорындуяла ши унде лумина есте ка ынтунерикул!’”
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
