Иеремия 51
1 Аша ворбеште Домнул: „Ятэ, ридик ымпотрива Бабилонулуй ши ымпотрива локуиторилор Халдеей ун вынт нимичитор.
Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори.
2 Тримит ымпотрива Бабилонулуй ниште вынтурэторь каре-л вор вынтура ши-й вор голи цара. Вор вени дин тоате пэрциле асупра луй ын зиуа ненорочирий.
Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове.
3 Сэ се ынтиндэ аркул ымпотрива челуй че ышь ынтинде аркул, ымпотрива челуй че се мындреште ын платоша луй! Ну круцаць пе тинерий луй! Нимичиць ку десэвыршире тоатэ оштиря луй!
Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску,
4 Сэ кадэ учишь ын цара халдеенилор, стрэпуншь де ловитурь пе улицеле Бабилонулуй!
Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим.
5 Кэч Исраелул ши Иуда ну сунт пэрэсиць де Думнезеул лор, де Домнул оштирилор, ши цара халдеенилор есте плинэ де нелеӂюирь ымпотрива Сфынтулуй луй Исраел.”
Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом.
6 Фуӂиць дин Бабилон ши фиекаре сэ-шь скапе вяца, ка ну кумва сэ периць ын пеиря луй! Кэч ачаста есте о време де рэзбунаре пентру Домнул! Ел ый ва рэсплэти дупэ фаптеле луй.
Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио.
7 Бабилонул ера ын мына Домнулуй ун потир де аур, каре ымбэта тот пэмынтул; нямуриле ау бэут дин винул луй, де ачея ау фост нямуриле ка ынтр-о небуние.
Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи.
8 Деодатэ каде Бабилонул ши есте здробит! Вэитаци-л, адучець ляк алинэтор пентру рана луй; поате кэ се ва виндека! –
Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио.
9 Ам воит сэ виндекэм Бабилонул, дар ну с-а виндекат! Пэрэсици-л ши хайдем фиекаре ын цара ноастрэ, кэч педяпса луй а ажунс пынэ ла черурь ши се ыналцэ пынэ ла норь. –
Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.
10 Домнул скоате ла луминэ дрептатя причиний ноастре: вениць сэ историсим ын Сион лукраря Домнулуй Думнезеулуй ностру.
Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог.
11 Аскуциць сэӂециле, приндець скутуриле! Домнул а ацыцат духул ымпэрацилор Медией, пентру кэ вря сэ нимичяскэ Бабилонул, кэч ачаста есте рэзбунаря Домнулуй, рэзбунаря пентру Темплул Сэу.
Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове.
12 Ынэлцаць ун стяг ымпотрива зидурилор Бабилонулуй! Ынтэрици-й стрэжиле, пунець карауле, ынтиндець курсе! Кэч Домнул а луат о хотэрыре ши адуче ла ындеплинире че а ростит ымпотрива локуиторилор Бабилонулуй.
На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске.
13 Цие, каре локуешть лынгэ апе марь ши каре ай вистиерий немэрӂините, ць-а венит сфыршитул, ши лэкомия та а ажунс ла капэт!
О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом.
14 Домнул оштирилор а журат пе Сине Ынсушь: „Да, те вой умпле де оамень ка де ниште лэкусте ши вор скоате стригэте де рэзбой ымпотрива та.”
Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму.
15 Ел а фэкут пэмынтул ку путеря Луй, а ынтемеят лумя ку ынцелепчуня Луй, а ынтинс черуриле ку причеперя Луй.
Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.
16 Де гласул Луй, урлэ апеле ын черурь; Ел ридикэ норий де ла марӂиниле пэмынтулуй, дэ наштере ла фулӂере ши плоае ши скоате вынтул дин кэмэриле луй.
Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.
17 Атунч, орьче ом се веде кыт есте де прост ку штиинца луй, орьче арӂинтар рэмыне рушинат де кипуриле луй чоплите, кэч идолий луй ну сунт декыт минчунэ ши н-ау ничо суфларе ын ей!
Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.
18 Сунт о нимика тоатэ ши о лукраре де рыс: кынд ле вине педяпса, пер ку десэвыршире!
Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.
19 Дар Чел че есте партя луй Иаков ну есте ка ей, кэч Ел а ынтокмит тотул, ши Исраел есте семинция моштенирий Луй: Домнул оштирилор есте Нумеле Луй.
Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама.
20 „Ту Мь-ай фост ун чокан ши о унялтэ де рэзбой. Ам здробит нямурь прин тине, ам нимичит ымпэрэций прин тине.
Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.
21 Прин тине ам сфэрымат пе кал ши пе кэлэрецул луй;
И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима.
22 прин тине ам сфэрымат карул ши пе чел че шедя ын ел. Прин тине ам сфэрымат пе бэрбат ши пе фемее; прин тине ам сфэрымат пе бэтрын ши пе копил; прин тине ам сфэрымат пе тынэр ши пе фатэ.
И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку.
23 Прин тине ам сфэрымат пе пэстор ши турма луй; прин тине ам сфэрымат пе плугар ши боий луй; прин тине ам сфэрымат пе кырмуиторь ши пе кэпетенииле луй.
И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.
24 Дар акум, вой рэсплэти Бабилонулуй ши тутурор локуиторилор Халдеей тот рэул пе каре л-ау фэкут Сионулуй суб окий воштри”, зиче Домнул.
И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.
25 „Ятэ, ам неказ пе тине, мунте нимичитор”, зиче Домнул, „пе тине, каре нимичяй тот пэмынтул! Ымь вой ынтинде мына песте тине, те вой прэвэли де ла ынэлцимя стынчилор ши те вой префаче ынтр-ун мунте апринс.
Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу.
26 Ну се вор май скоате дин тине нич петре дин капул унгюлуй клэдирий, нич петре пентру темелий, кэч вей фи о дэрымэтурэ вешникэ”, зиче Домнул…
И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ.
27 Ынэлцаць ун стяг пе пэмынт! Сунаць дин трымбицэ принтре нямурь! Прегэтиць нямуриле ымпотрива луй, кемаць ымпотрива луй ымпэрэцииле Араратулуй, Миниулуй ши Ашкеназулуй! Пунець кэпетений де оасте ымпотрива луй! Фачець сэ ынаинтезе каий ка ниште лэкусте збырлите!
Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.
28 Прегэтиць ымпотрива луй пе нямурь, пе ымпэраций Медией, пе кырмуиторий луй ши пе тоате кэпетенииле луй ши тоатэ цара де суб стэпыниря лор!
Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове.
29 Се клатинэ пэмынтул, се кутремурэ, кэч планул Домнулуй ымпотрива Бабилонулуй се ымплинеште ши Ел ва фаче дин цара Бабилонулуй ун пустиу нелокуит.
И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.
30 Витежий Бабилонулуй ну май луптэ, чи стау ын четэцуй; путеря ле есте слеитэ ши ау ажунс ка ниште фемей. Врэжмаший пун фок локуинцелор лор ши ле сфэрымэ зэвоареле!
Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице њихове поломише се.
31 Се ынтылнеск алергэторий, се ынкручишязэ солий ка сэ вестяскэ ымпэратулуй Бабилонулуй кэ четатя луй есте луатэ дин тоате пэрциле,
Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева,
32 кэ трекэториле сунт луате, бэлциле ку трестие сунт ускате де фок ши оамений де рэзбой, ынгрозиць.
И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали.
33 Кэч аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: „Фийка Бабилонулуй есте ка о арие пе время кынд есте кэлкатэ ку пичоареле: ынкэ о клипэ, ши ва вени пентру еа время сечеришулуй.”
Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње.
34 „Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, м-а мынкат, м-а нимичит; м-а фэкут ка ун вас гол; м-а ынгицит ка ун балаур, шь-а умплут пынтечеле ку че авям май скумп ши м-а изгонит.
Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме.
35 Силничия фэкутэ фацэ де мине ши фацэ де карня мя сфышиятэ сэ се ынтоаркэ асупра Бабилонулуй”, зиче локуитоаря Сионулуй. „Сынӂеле меу сэ кадэ асупра локуиторилор Халдеей”, зиче Иерусалимул.
Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим.
36 Де ачея, аша ворбеште Домнул: „Ятэ, ыць вой апэра причина ши те вой рэзбуна! Вой сека маря Бабилонулуй ши-й вой уска изворул.
Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.
37 Бабилонул ва ажунӂе ун морман де дэрымэтурь, о визуинэ де шакаль, ун пустиу ши о батжокурэ ши ну ва май авя локуиторь.
И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему.
38 Вор рэкни ымпреунэ ка ниште лей, вор ципа ка ниште пуй де лей.
Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.
39 Кынд вор фи ынкэлзиць де вин, ле вой да сэ бя ши-й вой ымбэта, ка сэ се веселяскэ ши апой сэ адоармэ сомнул чел де вечь, ка сэ ну се май скоале”, зиче Домнул.
Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ.
40 „Ый вой коборы ка пе ниште мей ла тэере, ка пе ниште бербечь ши ниште цапь.
Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.
41 Кум с-а луат Шешакул! Кум а фост кучерит ачела а кэруй славэ умпля тот пэмынтул! Кум а фост нимичит Бабилонул дин мижлокул нямурилор!
Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?
42 Маря с-а ынэлцат песте Бабилон; Бабилонул а фост акоперит де мулцимя валурилор сале.
Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових.
43 Четэциле луй ау ажунс ун пустиу; ун пэмынт фэрэ апэ ши пустиу, о царэ унде нимень ну локуеште ши пе унде ничун ом ну трече.
Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.
44 Вой педепси пе Бел ын Бабилон, ый вой смулӂе дин гурэ че а ынгицит, ши нямуриле ну се вор май ынгрэмэди ын ел: кяр ши зидул Бабилонулуй ва кэдя!
И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти.
45 Ешиць дин мижлокул луй, попорул Меу, ши фиекаре сэ-шь скапе вяца, скэпынд де мыния апринсэ а Домнулуй!
Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег.
46 Сэ ну ви се тулбуре инима ши ну вэ ынспэймынтаць де звонуриле каре се рэспындеск ын царэ, кэч анул ачеста ва вени ун звон, яр анул урмэтор, ун алт звон; ын царэ ва домни силничия ши ун стэпынитор се ва ридика ымпотрива алтуй стэпынитор.
Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.
47 Де ачея, ятэ, вин зиле кынд вой педепси идолий Бабилонулуй. Атунч тоатэ цара луй ва фи акоперитэ де рушине ши тоць морций луй вор кэдя ын мижлокул луй.
Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.
48 Черуриле ши пэмынтул, ку тот че купринд еле, вор стрига де букурие асупра Бабилонулуй, кэч пустииторий се вор арунка де ла мязэноапте асупра луй”, зиче Домнул.
Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ.
49 Кяр ши Бабилонул ва кэдя, о, морць ай луй Исраел, кум а фэкут ши ел сэ кадэ морций дин тоатэ цара.
И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.
50 Чей каре аць скэпат де сабие, плекаць, ну зэбовиць! Чей дин пэмынтул депэртат, гындици-вэ ла Домнул, ши Иерусалимул сэ фие ын инимиле воастре!
Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.
51 Не рушинам кынд аузям окара; не аскундям фецеле де рушине кынд ау венит ниште стрэинь ын Сфынтул Локаш ал Касей Домнулуй.
Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.
52 „Де ачея, ятэ, вин зиле”, зиче Домнул, „кынд ый вой педепси идолий, ши ын тоатэ цара луй вор ӂеме рэниций.
Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.
53 Кяр дакэ Бабилонул с-ар ынэлца пынэ ла черурь, кяр дакэ ар фаче ку непутинцэ де ажунс четэцуиле луй челе ыналте, тот вой тримите пе пустииторь ымпотрива луй”, зиче Домнул…
Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.
54 Рэсунэ стригэте дин Бабилон ши ун маре прэпэд ын цара халдеенилор.
Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске.
55 Кэч Домнул пустиеште Бабилонул ши фаче сэ-й ынчетезе зарва чя маре. Валуриле пустииторилор урлэ ка ниште апе марь, ал кэрор вует тулбурат се ауде.
Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати.
56 Да, пустииторул се арункэ асупра луй, асупра Бабилонулуй; витежий Бабилонулуй сунт приншь ши ли се сфэрымэ аркуриле. Кэч Домнул есте ун Думнезеу каре рэсплэтеште! Ел ва да негрешит фиекэруя плата кувенитэ луй!
Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.
57 „Ши ануме, вой ымбэта пе воевозий ши ынцелепций луй, пе кырмуиторий, пе кэпетенииле ши витежий луй; вор адорми сомнул чел де вечь ши ну се вор май трези”, зиче Ымпэратул, ал кэруй Нуме есте Домнул оштирилор.
Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама.
58 Аша ворбеште Домнул оштирилор: „Зидуриле челе ларӂь але Бабилонулуй вор фи сурпате ши порциле луй челе ыналте вор фи арсе ку фок. Астфел, попоареле мунческ деӂяба ши нямуриле се трудеск пентру фок!”
Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ.
59 Ятэ порунка датэ де пророкул Иеремия луй Серая, фиул луй Нерия, фиул луй Махсея, кынд с-а дус ла Бабилон ку Зедекия, ымпэратул луй Иуда, ын ал патруля ан ал домнией луй Зедекия. Серая ера чел май маре кэмэраш.
Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник.
60 Иеремия а скрис ынтр-о карте тоате ненорочириле каре авяу сэ винэ асупра Бабилонулуй, тоате кувинтеле ачестя скрисе асупра Бабилонулуй.
А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон.
61 Иеремия а зис луй Серая: „Кынд вей ажунӂе ла Бабилон, везь сэ читешть тоате кувинтеле ачестя
И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи;
62 ши сэ зичь: ‘Доамне, Ту ай спус кэ локул ачеста аре сэ фие нимичит ши кэ н-аре сэ май фие локуит нич де оамень, нич де добитоаче, чи аре сэ ажунгэ ун пустиу пентру тотдяуна.’
И реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века.
63 Ши кынд вей испрэви читиря кэрций ачестея, сэ леӂь де еа о пятрэ ши с-о арунчь ын Еуфрат
А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.
64 ши сэ зичь: ‘Аша ва фи ынекат Бабилонул ши ну се ва май ридика дин ненорочириле пе каре ле вой адуче асупра луй; вор кэдя слеиць де путерь!’” Пынэ аич сунт кувинтеле луй Иеремия.
И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине.
