Иеремия 49
1 Асупра копиилор луй Амон. Аша ворбеште Домнул: „Н-аре Исраел фий? Ши н-аре моштениторь? Атунч пентру че стэпынеште Малком Гадул ши локуеште попорул луй ын четэциле луй?
За синове Амонове: Овако вели Господ: Зар Израиљ нема синове? Зар нема наследнике? Зашто Малхом наследи земљу Гадову? И зашто се народ његов насели у његовим градовима?
2 Де ачея, ятэ кэ вин зиле”, зиче Домнул, „кынд вой фаче сэ рэсуне стригэтул де рэзбой ымпотрива Рабей копиилор луй Амон. Еа ва ажунӂе ун морман де дэрымэтурь, ши сателе сале вор фи арсе де фок. Атунч, Исраел ва изгони пе чей че-л изгонисерэ”, зиче Домнул.
Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амонових, и она да буде гомила развалина, и села њена попаљена огњем; и Израиљ ће овладати онима који беху њим овладали, говори Господ.
3 „Ӂемь, Хесбонуле, кэч Ай есте пустиит! Стригаць, фийчеле Рабей, ымбрэкаци-вэ ку сачь ши бочици-вэ, алергынд ынкоаче ши ынколо де-а лунгул зидурилор! Кэч Малком се дуче ын робие ку преоций ши кэпетенииле сале!
Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен, вичите села равска, припашите око себе кострет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
4 Че те лаузь ку вэиле? Валя та се скурӂе, фийкэ рэзврэтитэ, каре те ынкредяй ын вистиерииле тале ши зичяй: ‘Чине ва вени ымпотрива мя?’
Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме?
5 Ятэ, вой адуче гроаза песте тине”, зиче Домнул Думнезеул оштирилор; „еа ва вени дин тоате ымпрежуримиле тале, фиекаре дин вой ва фи изгонит дрепт ынаинте, ши нимень ну ва стрынӂе пе фугарь!
Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан.
6 Дар, дупэ ачея, вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай копиилор луй Амон”, зиче Домнул.
Али ћу после повратити робље синова Амонових, говори Господ.
7 Асупра Едомулуй. Аша ворбеште Домнул оштирилор: „Ну май есте ынцелепчуне ын Теман? А перит кибзуинца де ла оамений причепуць? С-а дус ынцелепчуня лор?
За Едома, овако вели Господ над војскама: Зар нема више мудрости у Теману? Неста ли савета разумнима? Ишчиле ли мудрост њихова?
8 Фуӂиць, даць досул, плекаць ын пештерь, локуиторь ай Деданулуй! Кэч вой адуче ненорочиря песте Есау ла время кынд ыл вой педепси.
Бежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у време кад ћу га походити.
9 Оаре, дакэ ар вени ниште кулегэторь де стругурь ла тине, ну ць-ар лэса нимик де кулес пе урма кулегэторилор? Дакэ ар вени ниште хоць ноаптя, н-ар пустий декыт пынэ с-ар сэтура!
Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? Да дођу лупежи ноћу, не би ли однели колико им је доста?
10 Дар Еу Ынсумь вой деспуя пе Есау, ый вой дескопери аскунзэториле ши ну ва путя сэ се аскундэ. Копиий луй, фраций луй, вечиний луй вор пери, ши ел ну ва май фи!
Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде семе његово, браћа његова и суседи његови, нико не оста.
11 Ласэ пе орфаний тэй! Еу ый вой цине ын вяцэ, ши вэдувеле тале сэ се ынкрядэ ын Мине!”
Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.
12 Кэч аша ворбеште Домнул: „Ятэ кэ чей че ну требуяу сэ бя потирул тотушь ыл вор бя, ши ту сэ рэмый непедепсит? Ну, ну вей рэмыне непедепсит, чи ыл вей бя ши ту!
Јер овако вели Господ: Ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? Нећеш остати без кара, него ћеш зацело пити.
13 Кэч пе Мине Ынсумь жур”, зиче Домнул, „кэ Боцра ва фи датэ прадэ пустиирий, окэрий, нимичирий ши блестемулуй, ши тоате четэциле ей се вор префаче ын ниште дэрымэтурь вешниче.”
Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њени бити пустиња вечна.
14 Ам аузит о весте де ла Домнул ши ун сол а фост тримис принтре нямурь: „Стрынӂеци-вэ ши порниць ымпотрива ей! Скулаци-вэ пентру рэзбой!
Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: Скупите се и идите на њу, и дигните се у бој.
15 Кэч ятэ, те вой фаче мик принтре нямурь, диспрецуит принтре оамень.
Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.
16 Ынфумураря та, ынгымфаря инимий тале, те-а рэтэчит пе тине, каре локуешть ын крэпэтуриле стынчилор ши каре стай пе вырфул дялурилор. Дар, кяр дакэ ць-ай ашеза куйбул тот атыт де сус ка ал вултурулуй, ши де аколо те вой прэбуши”, зиче Домнул.
Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.
17 „Едомул ва фи пустиит; тоць чей че вор трече пе лынгэ ел се вор мира ши вор флуера пентру тоате рэниле луй.
И земља ће едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свих рана њених.
18 Ка ши Содома ши Гомора ши четэциле вечине каре ау фост нимичите”, зиче Домнул, „нич ел ну ва май фи локуит ши нимень ну се ва май ашеза аколо…
Као кад се затре Содом и Гомор и суседство њихово, вели Господ, неће се населити онде нико нити ће се бавити онде син човечји.
19 Ятэ, врэжмашул се суе ка ун леу де пе малуриле ынгымфате але Йорданулуй ымпотрива локуинцей тале тарь; деодатэ вой фаче Едомул сэ фугэ де аколо ши вой пуне песте ел пе ачела пе каре л-ам алес. Кэч чине есте ка Мине? Чине-Мь ва порунчи? Чине-Мь ва ста ымпотривэ?”
Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?
20 Де ачея, аскултаць хотэрыря пе каре а луат-о Домнул ымпотрива Едомулуй ши плануриле пе каре ле-а фэкут ымпотрива локуиторилор дин Теман: „Ку адевэрат, ый вор тыры ка пе ниште ой слабе, ку адевэрат ли се ва пустий локуинца!
Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.
21 Де вуетул кэдерий лор се кутремурэ пэмынтул; стригэтул лор се ауде пынэ ла Маря Рошие…
Од праске падања њиховог земља ће се трести, и вика ће се њихова чути на црвеном мору.
22 Ятэ, ка вултурул ынаинтязэ врэжмашул ши збоарэ, ышь ынтинде арипиле песте Боцра ши ын зиуа ачея инима витежилор Едомулуй есте ка инима уней фемей ын дурериле наштерий.”
Гле, доћи ће и долетеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака едомских као срце у жене која се порађа.
23 Асупра Дамаскулуй: „Хаматул ши Арпадул сунт роший де рушине, кэч ау аузит о весте ря ши тремурэ; фрика лор есте ка о маре ынфуриятэ, каре ну се поате потоли.
За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.
24 Дамаскул есте топит, се ынтоарче сэ фугэ, ыл я гроаза, ыл апукэ нелиништя ши дурериле, ка пе о фемее ын дурериле наштерий. –
Дамаск клону, обрати се да бежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.
25 Ах, кум ну есте круцатэ четатя слэвитэ, четатя букурией меле! –
Како се не остави славни град? Град радости моје?
26 Де ачея тинерий ей вор кэдя пе улице ши тоць бэрбаций ей де рэзбой вор пери ын зиуа ачея”, зиче Домнул оштирилор.
Зато ће попадати младићи његови на улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.
27 „Вой пуне фок зидурилор Дамаскулуй ши ва мистуи каселе ымпэрэтешть дин Бен-Хадад.”
И распалићу огањ у зидовима дамаштанским, и прождреће дворе Вен-Ададове.
28 Асупра Кедарулуй ши ымпэрэциилор Хацорулуй, пе каре ле-а бэтут Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй. Аша ворбеште Домнул: „Скулаци-вэ, суици-вэ ымпотрива Кедарулуй ши нимичиць пе фиий Рэсэритулуй!
За Кидар и за царства асорска, која разби Навуходоносор цар вавилонски, овако вели Господ: Устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.
29 Ле вор луа кортуриле ши турмеле, ле вор ридика пынзеле, тот калабалыкул ши кэмилеле ши ле вор стрига: ‘Спаймэ, де жур ымпрежур!’
Узеће им шаторе и стада, завесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно одсвуда.
30 Фуӂиць, фуӂиць дин тоате путериле воастре, кэутаць о локуинцэ деопарте, локуиторь ай Хацорулуй”, зиче Домнул, „кэч Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, а луат о хотэрыре ымпотрива воастрэ, а фэкут ун план ымпотрива воастрэ!
Бежите, селите се далеко, сакријте се дубоко, становници асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар вавилонски намерио намеру против вас, и смислио мисао против вас.
31 Скулаци-вэ, суици-вэ ымпотрива унуй ням лиништит, каре локуеште фэрэ тямэ”, зиче Домнул; „н-аре нич порць, нич зэвоаре ши локуеште сингур.
Устаните, идите к народу мирном, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни преворница, живе сами.
32 Кэмилеле лор вор фи де жаф ши мулцимя турмелор лор вор фи о прадэ. Вой рисипи ын тоате вынтуриле пе ей, чей че-шь рад колцуриле бэрбий, ши ле вой адуче пеиря дин тоате пэрциле”, зиче Домнул.
И камиле ће њихове бити плен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расејаћу их у све ветрове, оне што се с краја стрижу, и довешћу погибао на њих са свих страна, говори Господ.
33 „Хацорул ва фи астфел визуина шакалилор, ун пустиу пе вечие; нимень ну ва локуи ын ел ши ничун ом ну ва шедя ын ел.”
И Асор ће бити стан змајевски, пустиња до века: нико се неће онде населити, нити ће се бавити у њему син човечји.
34 Кувынтул Домнулуй, каре а фост спус пророкулуй Иеремия, асупра Еламулуй, ла ынчепутул домнией луй Зедекия, ымпэратул луй Иуда, сунэ астфел:
Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи:
35 „Аша ворбеште Домнул оштирилор: ‘Ятэ, вой сфэрыма аркул Еламулуй, путеря луй де кэпетение.
Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову;
36 Вой адуче асупра Еламулуй челе патру вынтурь де ла челе патру марӂинь але черулуй, ый вой рисипи ын тоате вынтуриле ачестя ши ну ва фи ничун попор ла каре сэ н-ажунгэ фугарь дин Елам.
И довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски.
37 Вой фаче ка локуиторий Еламулуй сэ тремуре ынаинтя врэжмашилор лор ши ынаинтя челор че вор сэ-й омоаре. Вой адуче ненорочирь песте ей, мыния Мя апринсэ’, зиче Домнул, ‘ши-й вой урмэри ку сабия пынэ че ый вой нимичи.
И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.
38 Ымь вой ашеза скаунул де домние ын Елам ши-й вой нимичи ымпэратул ши кэпетенииле’, зиче Домнул.
И наместићу престо свој у Еламу, и истребићу оданде цара и кнезове, говори Господ.
39 ‘Дар ын зилеле де апой вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай Еламулуй’, зиче Домнул.”
Али у последње време повратићу робље еламско, говори Господ.
