Иеремия 41
1 Ын луна а шаптя, Исмаел, фиул луй Нетания, фиул луй Елишама, дин нямул ымпэратулуй, а венит ку май-марий ымпэратулуй ши ку зече оамень ла Гедалия, фиул луй Ахикам, ла Мицпа. Ши ау мынкат ымпреунэ аколо, ла Мицпа.
А седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисаминог, царског рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамовом у Миспу, и једоше онде у Миспи с њим.
2 Атунч, Исмаел, фиул луй Нетания, с-а скулат ку чей зече оамень де каре ера ынсоцит ши ау ловит ку сабия пе Гедалия, фиул луй Ахикам, фиул луй Шафан, ши ау оморыт астфел пе ачела пе каре ыл пусесе ымпэратул Бабилонулуй дрегэтор песте царэ.
Потом уста Исмаило, син Нетанијин и десет људи што беху с њим, и убише мачем Годолију, сина Ахикама сина Сафановог; тако погубише оног кога беше поставио цар вавилонски над земљом.
3 Исмаел а май оморыт пе тоць иудеий каре ерау ку Гедалия ла Мицпа ши пе халдеений каре се афлау аколо, оамень де рэзбой.
И све Јудејце који беху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше онде, војнике, поби Исмаило.
4 А доуа зи дупэ оморыря луй Гедалия, пе кынд нимень ну штия нимик,
А сутрадан, пошто уби Годолију, док још нико не дозна,
5 ау венит дин Сихем, дин Сило ши дин Самария, оптзечь де оамень ку барба расэ ши ку хайне сфышияте, каре ышь фэкусерэ тэетурь ын пеле; авяу дарурь де мынкаре ши тэмые, ка сэ ле адукэ ла Каса Домнулуй.
Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.
6 Исмаел, фиул луй Нетания, ле-а ешит ынаинте дин Мицпа ши мерӂя плынгынд. Кынд й-а ынтылнит, ле-а зис: „Вениць ла Гедалия, фиул луй Ахикам!”
Тада Исмаило, син Нетанијин, изиђе им из Миспе на сусрет и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамовом.
7 Ши, кынд ау ажунс ей ын мижлокул четэций, Исмаел, фиул луй Нетания, й-а ынжунгият ши й-а арункат ын гроапэ ку ажуторул оаменилор каре-л ынсоцяу.
А кад дођоше усред града, покла их Исмаило, син Нетанијин, с људима који беху с њим и баци их у јаму.
8 Дар с-ау гэсит принтре ей зече оамень каре ау зис луй Исмаел: „Ну не оморы, кэч май авем меринде аскунсе ын кымп: грыу, орз, унтделемн ши мьере!” Атунч, ел й-а круцат ши ну й-а оморыт ымпреунэ ку фраций лор.
А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.
9 Гроапа ын каре а арункат Исмаел тоате трупуриле моарте але оаменилор пе каре й-а учис, афарэ де Гедалия, есте гроапа ачея маре пе каре о фэкусе ымпэратул Аса кынд се темя де Баеша, ымпэратул луй Исраел; гроапа ачаста а умплут-о Исмаел, фиул луй Нетания, ку чей учишь.
А јама у коју побаца Исмаило сва телеса људи које поби уз Годолију беше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљевог; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијених људи.
10 Исмаел а луат приншь де рэзбой пе тоць чей че май рэмэсесерэ ла Мицпа дин попор, пе фийчеле ымпэратулуй ши пе тоць ачея дин попор каре локуяу аколо ши пе каре-й ынкрединцасе Небузарадан, кэпетения стрэжерилор, луй Гедалия, фиул луй Ахикам; Исмаел, фиул луй Нетания, й-а луат приншь де рэзбой ши а плекат ка сэ трякэ ла амониць.
И зароби Исмаило сав остатак народа што беше у Миспи, кћери цареве и сав народ што беше остао у Миспи, над којим беше поставио Невузардан заповедник стражарски Годолију, сина Ахикамовог; и заробивши их Исмаило, син Нетанијин, пође да пређе к синовима Амоновим.
11 Дар Иоханан, фиул луй Кареах, ши тоате кэпетенииле оштирилор каре ерау ку ел ау фост ынштиинцаць де тот рэул пе каре-л фэкусе Исмаел, фиул луй Нетания.
Али Јоанан, син Каријин, и све војводе што беху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.
12 Ау луат пе тоць оамений ши ау порнит сэ батэ пе Исмаел, фиул луй Нетания, пе каре л-ау гэсит лынгэ апеле челе марь але Габаонулуй.
Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила, сина Нетанијиног, ког нађоше код велике воде у Гаваону.
13 Кынд а вэзут тот попорул каре ера ку Исмаел пе Иоханан, фиул луй Кареах, ши пе тоате кэпетенииле оштирилор каре ерау ку ел, с-а букурат,
И сав народ што беше с Исмаилом кад виде Јоанана сина Каријиног и све војводе што беху с њим, обрадова се,
14 ши тот попорул пе каре-л луасе Исмаел дин Мицпа с-а ынторс ши а венит де с-а унит ку Иоханан, фиул луй Кареах.
И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану, сину Каријином.
15 Дар Исмаел, фиул луй Нетания, а скэпат де Иоханан ку опт оамень ши с-а дус ла амониць.
А Исмаило син Нетанијин побеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновим.
16 Иоханан, фиул луй Кареах, ши тоате кэпетенииле оштирилор каре ерау ку ел ау луат тоатэ рэмэшица попорулуй пе каре л-ау избэвит дин мыниле луй Исмаел, фиул луй Нетания, кынд ыл дучя дин Мицпа, дупэ че учисесе пе Гедалия, фиул луй Ахикам, ши ануме пе оамений де рэзбой, пе фемей, пе копий, пе фамений дрегэторь, пе каре й-а адус Иоханан ынапой дин Габаон.
И тако Јоанан, син Каријин и све војводе што беху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила, сина Нетанијиног, који убивши Годолију, сина Ахикамовог, беше их одвео из Миспе, војнике и жене и децу и дворане, и одведоше их из Гаваона;
17 Ау порнит ши с-ау оприт ла ханул луй Кимхам, лынгэ Бетлеем, ка сэ плече апой ын Еӂипт,
И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема; да би отишли и прешли у Мисир,
18 департе де халдеень, де каре се темяу, пентру кэ Исмаел, фиул луй Нетания, учисесе пе Гедалия, фиул луй Ахикам, пе каре-л пусесе ымпэратул Бабилонулуй дрегэтор песте царэ.
Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило, син Нетанијин, уби Годолију, сина Ахикамовог, ког беше поставио цар вавилонски над земљом.
