< Иеремия 40 >
1 Ятэ кувынтул спус луй Иеремия дин партя Домнулуй, дупэ че Небузарадан, кэпетения стрэжерилор, й-а дат друмул дин Рама. Кынд а тримис сэ-л адукэ, Иеремия ера ынкэ легат ку ланцурь, ымпреунэ ку тоць принший де рэзбой дин Иерусалим ши дин Иуда, каре авяу сэ фие душь ын Бабилон.
Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон.
2 Кэпетения стрэжерилор а тримис сэ адукэ пе Иеремия ши й-а зис: „Домнул Думнезеул тэу а вестит май динаинте ачесте ненорочирь ымпотрива локулуй ачестуя;
И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место;
3 Домнул а адус ши а ымплинит че спусесе, ши лукруриле ачестя ви с-ау ынтымплат пентру кэ аць пэкэтуит ымпотрива Домнулуй ши н-аць аскултат гласул Луй.
И нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово.
4 Акум, ятэ, те избэвеск астэзь дин ланцуриле пе каре ле ай ла мынь; дакэ врей сэ вий ку мине ла Бабилон, вино, ши вой ынгрижи де тине. Дар, дакэ ну-ць плаче сэ вий ку мине ла Бабилон, ну вени. Ятэ, тоатэ цара есте ынаинтя та, ду-те унде вей креде ши унде-ць плаче сэ те дучь!”
Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.
5 Ынсэ, фииндкэ ел зэбовя сэ рэспундэ, „ынтоарче-те,” а адэугат ел, „ла Гедалия, фиул луй Ахикам, фиул луй Шафан, пе каре л-а пус ымпэратул Бабилонулуй песте четэциле луй Иуда, ши рэмый ку ел ын мижлокул попорулуй сау ду-те орьунде вей вря сэ те дучь!” Кэпетения стрэжерилор й-а дат меринде ши дарурь ши й-а дат друмул.
Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.
6 Иеремия с-а дус ла Гедалия, фиул луй Ахикам, ла Мицпа, ши а рэмас ку ел ын мижлокул попорулуй каре рэмэсесе ын царэ.
И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.
7 Кынд ау афлат тоате кэпетенииле оштирилор каре рэмэсесерэ пе кымп ку оамений лор кэ ымпэратул Бабилонулуй а пус ка дрегэтор ал цэрий пе Гедалия, фиул луй Ахикам, ши кэ й-а ынкрединцат бэрбаций, фемеиле, копиий ши пе ачея дин сэрачий цэрий каре ну фусесерэ луаць робь ын Бабилон,
А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон,
8 с-ау дус ла Гедалия, ла Мицпа, ши ануме: Исмаел, фиул луй Нетания, Иоханан ши Ионатан, фиул луй Кареах, Серая, фиул луй Танхумет, фиий луй Ефай дин Нетофа, ши Иезания, фиул унуй маакатит, ей ши оамений лор.
Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови.
9 Гедалия, фиул луй Ахикам, фиул луй Шафан, ле-а журат лор ши оаменилор лор зикынд: „Ну вэ темець сэ служиць халдеенилор; рэмынець ын царэ, служиць ымпэратулуй Бабилонулуй ши о вець дуче бине!
И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити.
10 Ятэ кэ еу рэмын ла Мицпа, ка сэ фиу ла порунка халдеенилор каре вор вени ла ной. Вой стрынӂець деч винул, поамеле де варэ ши унтделемнул, пунеци-ле ын васеле воастре ши локуиць ын четэциле ын каре вэ афлаць!”
А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.
11 Тоць иудеий каре ерау ын цара Моабулуй, ла амониць, ын цара Едомулуй ши ын тоате цэриле ау аузит кэ ымпэратул Бабилонулуй лэсасе о рэмэшицэ ын Иуда ши кэ ле дэдусе ка дрегэтор пе Гедалия, фиул луй Ахикам, фиул луй Шафан.
Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог,
12 Ши тоць иудеий ачештя с-ау ынторс дин тоате локуриле пе унде ерау ымпрэштияць, ау венит ын цара луй Иуда ла Гедалия, ла Мицпа, ши ау авут ун маре белшуг де вин ши де поаме де варэ.
Вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.
13 Иоханан, фиул луй Кареах, ши тоате кэпетенииле оштилор каре май ерау пе кымп ау венит ла Гедалия, ла Мицпа,
А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,
14 ши й-ау зис: „Штий кэ Баалис, ымпэратул амоницилор, а ынсэрчинат пе Исмаел, фиул луй Нетания, сэ те омоаре?” Дар Гедалия, фиул луй Ахикам, ну й-а крезут.
И рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов.
15 Ши Иоханан, фиул луй Кареах, а спус ын тайнэ луй Гедалия, ла Мицпа: „Дэ-мь вое сэ мэ дук сэ омор пе Исмаел, фиул луй Нетания. Нимень н-аре сэ штие. Пентру че сэ те омоаре ел ши сэ се рисипяскэ тоць чей дин Иуда каре с-ау стрынс ла тине ши сэ пярэ рэмэшица луй Иуда?”
Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?
16 Гедалия, фиул луй Ахикам, а рэспунс луй Иоханан, фиул луй Кареах: „Ну фаче лукрул ачеста, кэч че спуй ту деспре Исмаел ну есте адевэрат!”
Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила.