Иеремия 27
1 Ла ынчепутул домнией луй Иоиаким, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда, а фост ростит кэтре Иеремия, дин партя Домнулуй, урмэторул кувынт:
У почетку царовања Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:
2 „Аша мь-а ворбит Домнул: ‘Фэ-ць ниште легэтурь ши ниште жугурь ши пунеци-ле ла гыт.
Овако ми рече Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.
3 Тримите-ле ымпэратулуй Едомулуй, ымпэратулуй Моабулуй, ымпэратулуй копиилор луй Амон, ымпэратулуй Тирулуй ши ымпэратулуй Сидонулуй, прин тримиший каре ау венит ла Иерусалим, ла Зедекия, ымпэратул луй Иуда.
По том пошљи их цару едомском и цару моавском и цару синова Амонових и цару тирском и цару сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудином.
4 Ши спуне-ле сэ спунэ стэпынилор лор: «Аша ворбеште Домнул оштирилор, Ымпэратул луй Исраел. Ятэ че сэ спунець стэпынилор воштри:
И наручи им нека кажу својим господарима: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:
5 ‹Еу ам фэкут пэмынтул, пе оамень ши добитоачеле каре сунт пе пэмынт, ку путеря Мя чя маре ши ку брацул Меу ынтинс, ши дау пэмынтул куй Ымь плаче.
Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.
6 Акум дау тоате ачесте цэрь ын мыниле робулуй Меу Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй; ый дау кяр ши фяреле кымпулуй ка сэ-й фие супусе.
И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару вавилонском слузи свом, дадох му и зверје пољско да му служи.
7 Тоате нямуриле вор фи супусе луй, фиулуй сэу ши фиулуй фиулуй сэу, пынэ ва вени ши время цэрий луй ши о вор супуне нямурь путерниче ши ымпэраць марь.
И сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом докле дође време и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.
8 Дар, дакэ ун попор сау о ымпэрэцие ну се ва супуне луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, ши ну-шь ва плека грумазул суб жугул ымпэратулуй Бабилонулуй, вой педепси пе попорул ачела ку сабие, ку фоамете ши ку чумэ›, зиче Домнул, ‹пынэ ыл вой нимичи прин мына луй.
А који народ или царство не би хтео служити Навуходоносору цару вавилонском, и не би хтео савити врата свог у јарам цара вавилонског, такав ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истребим руком његовом.
9 Де ачея, сэ н-аскултаць пе пророчий воштри, пе гичиторий воштри, пе висэторий воштри, пе чититорий воштри ын стеле ши пе врэжиторий воштри, каре вэ зик: „Ну вець фи супушь ымпэратулуй Бабилонулуй!”
Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: Нећете служити цару вавилонском.
10 Кэч ей вэ пророческ минчунь, ка сэ фиць депэртаць дин цара воастрэ, ка сэ вэ изгонеск ши сэ периць.
Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.
11 Дар, пе попорул каре ышь ва плека грумазул суб жугул ымпэратулуй Бабилонулуй ши каре-й ва фи супус, ыл вой лэса ын цара луй›, зиче Домнул, ‹ка с-о лукрезе ши сэ локуяскэ ын еа.›»’”
А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонског и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.
12 Ам спус ынтокмай ачеляшь лукрурь луй Зедекия, ымпэратул луй Иуда: „Плекаци-вэ грумазул суб жугул ымпэратулуй Бабилонулуй, супунеци-вэ луй ши попорулуй луй, ши вець трэи.
И Седекији цару Јудином рекох све ово говорећи: Савијте врат свој под јарам цара вавилонског и служите њему и народу његовом, па ћете остати живи.
13 Пентру че сэ муриць, ту ши попорул тэу, де сабие, де фоамете ши де чумэ, кум а хотэрыт Домнул асупра попорулуй каре ну се ва супуне ымпэратулуй Бабилонулуй?
Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару вавилонском?
14 Н-аскултаць де кувинтеле пророчилор каре вэ зик: ‘Ну вець фи супушь ымпэратулуй Бабилонулуй!’ Кэч ей вэ пророческ минчунь.
Не слушајте, дакле, шта говоре пророци који вам кажу и веле: Нећете служити цару вавилонском, јер вам они пророкују лаж.
15 Ну й-ам тримис Еу”, зиче Домнул, „чи пророческ минчунь ын Нумеле Меу, ка сэ вэ изгонеск ши сэ периць, вой ши пророчий каре вэ пророческ!”
Јер их ја нисам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.
16 Ам ворбит ши преоцилор ши ынтрегулуй попор ши ле-ам спус: „Аша ворбеште Домнул: ‘Н-аскултаць де кувинтеле пророчилор воштри, каре вэ пророческ ши зик: «Ятэ кэ унелтеле Касей Домнулуй вор фи адусе ын курынд дин Бабилон!» Кэч ей вэ пророческ минчунь.
И свештеницима и свему народу говорих и рекох: Овако вели Господ: не слушајте шта говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: Ево, посуђе дома Господњег вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.
17 Ну-й аскултаць; супунеци-вэ ымпэратулуй Бабилонулуй ши вець трэи. Пентру че сэ ажунгэ четатя ачаста о дэрымэтурэ?
Не слушајте их; служите цару вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?
18 Дакэ сунт ей пророчь ши дакэ есте ку ей Кувынтул Домнулуй, сэ мижлочаскэ ла Домнул оштирилор, пентру ка унелтеле каре ау май рэмас ын Каса Домнулуй, ын каса ымпэратулуй луй Иуда ши ын Иерусалим сэ ну се дукэ ын Бабилон.’
Ако ли су пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудиног и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.
19 Кэч аша ворбеште Домнул оштирилор ку привире ла стылпь, ла маря де арамэ, ла темелий ши ла тоате челелалте унелте каре ау май рэмас ын четатя ачаста
Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,
20 ши каре н-ау фост ридикате де Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, кынд а луат робь дин Иерусалим ын Бабилон пе Иекония, фиул луй Иоиаким, ымпэратул луй Иуда, ши пе тоць май-марий луй Иуда ши ай Иерусалимулуй;
Којих не узе Навуходоносор цар вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимовог, цара Јудиног, из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и јерусалимске;
21 аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел, деспре унелтеле каре ау май рэмас ын Каса Домнулуй, ын каса ымпэратулуй луй Иуда ши ын Иерусалим:
Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудиног у Јерусалиму:
22 ‘Еле вор фи дусе ын Бабилон ши вор рэмыне аколо пынэ ын зиуа кынд ле вой кэута Еу’, зиче Домнул, ‘кынд ле вой ридика ярэшь ши ле вой адуче ынапой ын локул ачеста.’”
У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донети и вратити на ово место.
