< Иеремия 13 >
1 Аша мь-а ворбит Домнул: „Ду-те де кумпэрэ-ць ун брыу де ин ши пуне-л ын журул коапселор тале, дар сэ ну-л ынмой ын апэ!”
Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.
2 Ам кумпэрат брыул, дупэ порунка Домнулуй, ши л-ам пус ын журул коапселор меле.
Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим.
3 Апой Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит а доуа оарэ астфел:
Потом дође ми опет реч Господња говорећи:
4 „Я брыул пе каре л-ай кумпэрат ши пе каре л-ай пус ын журул коапселор тале, скоалэ-те, ду-те ла Еуфрат ши аскунде-л аколо ын крэпэтура уней стынчь.”
Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену.
5 М-ам дус ши л-ам аскунс ла Еуфрат, кум ымь порунчисе Домнул.
И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.
6 Дупэ май мулте зиле, Домнул мь-а зис: „Скоалэ-те, ду-те ла Еуфрат ши я де аколо брыул пе каре-ць порунчисем сэ-л аскунзь аколо!”
А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.
7 М-ам дус ла Еуфрат, ам сэпат ши ам луат брыул дин локул ын каре-л аскунсесем, дар ятэ кэ брыул ера стрикат ши ну май ера бун де нимик.
И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта.
8 Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
Тада ми дође реч Господња говорећи:
9 „Аша ворбеште Домнул: ‘Аша вой нимичи мындрия луй Иуда ши мындрия песте мэсурэ де маре а Иерусалимулуй.
Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,
10 Попорул ачеста есте ун попор рэу, ну вря сэ аскулте кувинтеле Меле, урмязэ порнириле инимий луй ши мерӂе дупэ алць думнезей, ка сэ ле служяскэ ши сэ се ынкине ынаинтя лор, де ачея ва ажунӂе ынтокмай ка брыул ачеста, каре ну май есте бун де нимик!
Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта.
11 Кэч, кум се липеште брыул де коапселе унуй ом, аша Ымь липисем Еу тоатэ каса луй Исраел ши тоатэ каса луй Иуда’, зиче Домнул, ‘ка сэ фие попорул Меу, Нумеле Меу, лауда Мя ши слава Мя, дар ну М-ау аскултат.’
Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.
12 Де ачея спуне-ле кувинтеле ачестя: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: «Тоате васеле се вор умпле ку вин!»’ Ши ей ыць вор зиче: ‘Крезь кэ ной ну штим кэ тоате васеле се вор умпле ку вин?’
Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина?
13 Атунч спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ятэ, вой умпле пе тоць локуиторий цэрий ачестея, пе ымпэраций каре стау пе скаунул де домние ал луй Давид, пе преоць, пе пророчь ши пе тоць локуиторий Иерусалимулуй, ый вой умпле де бецие.
Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске.
14 Ый вой сфэрыма пе уний де алций, пе пэринць ши пе фий лаолалтэ», зиче Домнул. «Ну-й вой круца, ну вой авя милэ де ей, ну Мэ вой ындура де ей, нимик ну Мэ ва ымпедика сэ-й нимическ.»’”
И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем.
15 Аскултаць ши луаць аминте! Ну фиць мындри, кэч Домнул ворбеште!
Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.
16 Даць славэ Домнулуй Думнезеулуй востру, пынэ ну вине ынтунерикул, пынэ ну ви се ловеск пичоареле де мунций нопций! Вець аштепта лумина, дар Ел о ва префаче ын умбра морций ши о ва префаче ын негурэ адынкэ.
Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму.
17 Яр дакэ ну врець сэ аскултаць, вой плынӂе ын аскунс пентру мындрия воастрэ; ми се вор топи окий ын лакримь, пентру кэ турма Домнулуй ва фи дусэ ын робие.
Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.
18 Спуне ымпэратулуй ши ымпэрэтесей: „Шедець пе пэмынт! Кэч в-а кэзут де пе кап кунуна ымпэрэтяскэ че вэ служя ка подоабэ.”
Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.
19 Четэциле де ла мязэзи сунт ынкисе, ши ну-й чине сэ дескидэ. Тот Иуда есте дус ын робие, да, ын ынтреӂиме есте дус ын робие.
Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство.
20 Ридикэ-ць окий ши привеште пе чей че вин де ла мязэноапте. Унде есте турма каре-ць фусесе датэ, турма де каре ерай аша де мындру?
Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?
21 Че вей зиче кынд ва пуне май-марь песте тине пе стрэиний ачея пе каре й-ай обишнуит сэ-ць фие приетень де апроапе? Ну те вор апука дурериле, кум апукэ пе о фемее ла наштере?
Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?
22 Ши, дакэ вей зиче ын инима та: „Пентру че ми се ынтымплэ лукрул ачеста?” – дин причина мулцимий нелеӂюирилор тале, ци с-ау ридикат поалеле хайнелор ши ци се дезголеск кэлкыеле ку сила.
Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.
23 Поате ун етиопиян сэ-шь скимбе пеля сау ун пардос сэ-шь скимбе петеле? Тот аша, аць путя вой сэ фачець бинеле, вой, каре сунтець деприншь сэ фачець рэул?
Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?
24 „Де ачея, ый вой рисипи ка плява луатэ де вынтул пустиулуй.
Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.
25 Ятэ-ць соарта, партя пе каре ць-о мэсор”, зиче Домнул, „пентру кэ М-ай уйтат ши ць-ай пус ынкредеря ын минчунэ.
То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.
26 Де ачея ыць вой ридика поалеле ши ци ле вой да песте кап, ка сэ ци се вадэ рушиня.
Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.
27 Ам вэзут прякурвииле ши некезэтуриле тале, курвииле нелеӂюите пе дялурь ши ын огоаре, ць-ам вэзут урычуниле! Вай де тине, Иерусалиме! Ну врей сэ те курэцешть? Кыт вей май зэбови?”
Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?