Иаков 3
1 Фраций мей, сэ ну фиць мулць ынвэцэторь, кэч штиць кэ вом прими о жудекатэ май аспрэ.
Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2 Тоць грешим ын мулте фелурь. Дакэ ну грешеште чинева ын ворбире, есте ун ом десэвыршит ши поате сэ-шь цинэ ын фрыу тот трупул.
Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3 Де пилдэ, дакэ пунем каилор фрыул ын гурэ, ка сэ не аскулте, ле кырмуим тот трупул.
Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4 Ятэ, ши корэбииле, кыт де марь сунт, ши, мэкар кэ сунт мынате де вынтурь юць, тотушь сунт кырмуите де о кырмэ фоарте микэ, дупэ густул кырмачулуй.
Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5 Тот аша ши лимба есте ун мик мэдулар ши се фэлеште ку лукрурь марь. Ятэ, ун фок мик че пэдуре маре апринде!
А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6 Лимба есте ши еа ун фок, есте о луме де нелеӂюирь. Еа есте ачела динтре мэдулареле ноастре каре ынтинязэ тот трупул ши апринде роата веций, кынд есте апринсэ де фокул гееней. (Geenna g1067)
И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
7 Тоате союриле де фяре, де пэсэрь, де тырытоаре, де вецуитоаре де маре се ымблынзеск ши ау фост ымблынзите де нямул оменеск,
Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8 дар лимба ничун ом н-о поате ымблынзи. Еа есте ун рэу каре ну се поате ынфрына, есте плинэ де о отравэ де моарте.
А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9 Ку еа бинекувынтэм пе Домнул ши Татэл ностру ши тот ку еа блестемэм пе оамень, каре сунт фэкуць дупэ асемэнаря луй Думнезеу.
Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10 Дин ачеяшь гурэ ес ши бинекувынтаря, ши блестемул! Ну требуе сэ фие аша, фраций мей!
Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11 Оаре дин ачеяшь вынэ а изворулуй цышнеште ши апэ дулче, ши апэ амарэ?
Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12 Фраций мей, поате оаре ун смокин сэ факэ мэслине сау о вицэ сэ факэ смокине? Нич апа сэратэ ну поате да апэ дулче.
Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13 Чине динтре вой есте ынцелепт ши причепут? Сэ-шь арате, прин пуртаря луй бунэ, фаптеле фэкуте ку блындеця ынцелепчуний!
Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14 Дар, дакэ авець ын инима воастрэ пизмэ амарэ ши ун дух де чартэ, сэ ну вэ лэудаць ши сэ ну минциць ымпотрива адевэрулуй.
Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15 Ынцелепчуня ачаста ну вине де сус, чи есте пэмынтяскэ, фиряскэ, дрэчяскэ.
Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16 Кэч, аколо унде есте пизмэ ши дух де чартэ, есте тулбураре ши тот фелул де фапте реле.
Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17 Ынцелепчуня каре вине де сус, есте, ынтый, куратэ, апой пашникэ, блындэ, ушор де ындуплекат, плинэ де ындураре ши де роаде буне, фэрэ пэртинире, нефэцарникэ.
А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18 Ши роада неприхэнирий есте семэнатэ ын паче пентру чей че фак паче.
А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
