< Исая 59 >
1 Ну, мына Домнулуй ну есте пря скуртэ ка сэ мынтуяскэ, нич урекя Луй пря таре ка сэ аудэ,
Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути.
2 чи нелеӂюириле воастре пун ун зид де деспэрцире ынтре вой ши Думнезеул востру; пэкателе воастре вэ аскунд Фаца Луй ши-Л ымпедикэ сэ в-аскулте!
Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.
3 Кэч мыниле вэ сунт мынжите де сынӂе ши деӂетеле, де нелеӂюирь; бузеле воастре спун минчунь ши лимба воастрэ ворбеште нелеӂюирь.
Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
4 Ничунуя ну-й плаче дрептатя, ничунул ну се жудекэ ку дрептате; ей се бизуе пе лукрурь дешарте ши спун неадевэрурь, зэмислеск рэул ши наск нелеӂюиря.
Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
5 Клоческ оуэ де басилиск ши цес пынзе де пэянжен. Чине мэнынкэ дин оуэле лор моаре ши, дакэ се спарӂе вреунул, есе о нэпыркэ.
Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја.
6 Пынзеле лор ну служеск ла фачеря хайнелор ши ну пот сэ се акопере ку лукраря лор, кэч лукрэриле лор сунт ниште лукрэрь нелеӂюите ши ын мыниле лор сунт фапте де силничие.
Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље.
7 Пичоареле лор аляргэ спре рэу ши се грэбеск сэ версе сынӂе невиноват; гындуриле лор сунт гындурь нелеӂюите, прэпэдул ши нимичиря сунт пе друмул лор.
Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап.
8 Ей ну куноск каля пэчий ши ын кэиле лор ну есте дрептате; апукэ пе кэрэрь сучите: орьчине умблэ пе еле ну куноаште пачя.
Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
9 Де ачея хотэрыря де избэвире есте департе де ной ши мынтуиря ну не ажунӂе. Аштептэм лумина, ши ятэ ынтунерикул; лучиря, ши умблэм ын негурэ!
Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами.
10 Быжбыим ка ниште орбь де-а лунгул унуй зид, быжбыим ка чей че н-ау окь, не потикним зиуа-н амяза маре ка ноаптя, ын мижлокул челор сэнэтошь сунтем ка ниште морць.
Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
11 Мормэим ку тоций ка ниште уршь, не вэитэм ка ниште порумбей, аштептэм избэвиря, ши ну есте, аштептэм мынтуиря, ши еа есте департе де ной.
Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
12 Кэч фэрэделеӂиле ноастре сунт мулте ынаинтя Та ши пэкателе ноастре мэртурисеск ымпотрива ноастрэ; фэрэделеӂиле ноастре сунт ку ной ши не куноаштем нелеӂюириле ноастре.
Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо,
13 Ам фост виноваць ши некрединчошь фацэ де Домнул, ам пэрэсит пе Думнезеул ностру; ам ворбит ку апэсаре ши рэзврэтире, ам куӂетат ши ам ворбит кувинте минчиноасе,
Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне.
14 ши астфел избэвиря с-а ынторс ындэрэт ши мынтуиря а стат деопарте, кэч адевэрул с-а потикнит ын пяца де обште ши неприхэниря ну поате сэ се апропие.
Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
15 Адевэрул с-а фэкут невэзут, ши чел че се депэртязэ де рэу есте жефуит. Домнул веде, ку привиря мыниоасэ, кэ ну май есте ничо неприхэнире.
И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда.
16 Ел веде кэ ну есте ничун ом ши Се мирэ кэ нимень ну мижлочеште. Атунч брацул Луй Ый вине ын ажутор ши неприхэниря Луй Ыл сприжинэ.
И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га.
17 Се ымбракэ ку неприхэниря ка ши ку о платошэ, Ышь пуне пе кап койфул мынтуирий, я рэзбунаря ка о хайнэ ши Се акоперэ ку ӂелозия ка ши ку о манта.
Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем.
18 Ел ва рэсплэти фиекэруя дупэ фаптеле луй, ва да потривничилор Сэй мыния, ва ынтоарче ла фел врэжмашилор Сэй ши ва да остроавелор плата кувенитэ!
По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
19 Атунч се вор теме де Нумеле Домнулуй чей де ла апус, ши де слава Луй, чей де ла рэсэритул соарелуй. Кынд ва нэвэли врэжмашул ка ун рыу, Духул Домнулуй ыл ва пуне пе фугэ.
И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
20 „Да, ва вени ун Рэскумпэрэтор пентру Сион, пентру чей ай луй Иаков каре се вор ынтоарче де ла пэкателе лор”, зиче Домнул.
И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ.
21 „Ши ятэ легэмынтул Меу ку ей”, зиче Домнул: „Духул Меу, каре Се одихнеште песте тине, ши кувинтеле Меле, пе каре ле-ам пус ын гура та, ну се вор май депэрта дин гура та, нич дин гура копиилор тэй, нич дин гура копиилор копиилор тэй, де акум ши пынэ-н вяк”, зиче Домнул.
А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.