< Исая 5 >
1 Вой кынта Пряюбитулуй меу кынтаря Пряюбитулуй меу деспре вия Луй. Пряюбитул меу авя о вие пе о кымпие фоарте мэноасэ.
Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.
2 Й-а сэпат пэмынтул, л-а курэцит де петре ши а сэдит ын ел вицеле челе май алесе. А зидит ун турн ын мижлокул ей ши а сэпат ши ун тяск, апой трэӂя нэдежде кэ аре сэ-Й факэ стругурь бунь, дар а фэкут стругурь сэлбатичь.
И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.
3 „Акум дар”, зиче Домнул, „локуиторь ай Иерусалимулуй ши бэрбаць ай луй Иуда, жудекаць вой ынтре Мине ши вия Мя!
Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.
4 Че аш май фи путут фаче вией Меле ши ну й-ам фэкут? Пентру че а фэкут еа стругурь сэлбатичь, кынд Еу мэ аштептам сэ факэ стругурь бунь?
Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?
5 Вэ вой спуне ынсэ акум че вой фаче вией Меле: ый вой смулӂе гардул, ка сэ фие пэскутэ де вите; ый вой сурпа зидул, ка сэ фие кэлкатэ ын пичоаре;
Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;
6 о вой пустии; ну ва май фи курэцитэ, нич сэпатэ; спинь ши мэрэчинь вор креште ын еа! Вой порунчи ши норилор сэ ну май плоуэ песте еа.”
Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.
7 Вия Домнулуй оштирилор есте каса луй Исраел, ши бэрбаций луй Иуда сунт вица пе каре о юбя. Ел се аштепта ла жудекатэ ши, кынд коло, ятэ сынӂе вэрсат! Се аштепта ла дрептате ши, кынд коло, ятэ стригэте де апэсаре!
Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.
8 Вай де чей че ынширэ касэ лынгэ касэ ши липеск огор лынгэ огор, пынэ ну май рэмыне лок ши локуеск ын мижлокул цэрий!
Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.
9 Ятэ че мь-а дескоперит Домнул оштирилор: „Хотэрыт, ачесте касе мулте вор фи пустиите, ачесте касе марь ши фрумоасе ну вор май фи локуите.
Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.
10 Кяр зече погоане де вие ну вор да декыт ун бат ши ун омер де сэмынцэ ну ва да декыт о ефэ.”
Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.
11 Вай де чей че дис-де-диминяцэ аляргэ дупэ бэутурь амецитоаре ши шед пынэ ноаптя тырзиу ши се ынфербынтэ де вин!
Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.
12 Харпа ши алэута, тимпанул, флаутул ши винул ле ынвеселеск оспецеле, дар ну яу сяма ла лукраря Домнулуй ши ну вэд лукрул мынилор Луй.
И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.
13 Де ачея, попорул меу ва фи дус пе неаштептате ын робие; боеримя луй ва мури де фоаме ши глоата луй се ва уска де сете.
Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.
14 Де ачея ышь ши дескиде Локуинца морцилор гура ши ышь лэрӂеште песте мэсурэ гытлежул, ка сэ се кобоаре ын еа мэреция ши богэция Сионулуй, ку тоатэ мулцимя луй гэлэӂиоасэ ши веселэ. (Sheol )
Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. (Sheol )
15 Ши астфел, чей мичь вор фи доборыць, чей марь вор фи смериць ши привириле труфаше вор фи плекате.
И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;
16 Дар Домнул оштирилор ва фи ынэлцат прин жудекатэ ши Думнезеул чел сфынт ва фи сфинцит прин дрептате.
Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.
17 Аколо вор паште меий ка пе имашул лор ши пэсторий прибеӂь вор мынка мошииле прэпэдите але богацилор.
И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.
18 Вай де чей че траг дупэ ей нелеӂюиря ку фунииле минчуний ши пэкатул, ку шляуриле уней кэруце
Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,
19 ши зик: „Сэ-Шь грэбяскэ, сэ-Шь факэ юте лукраря, ка с-о ведем! Сэ винэ одатэ хотэрыря Сфынтулуй луй Исраел ши сэ се адукэ ла ындеплинире, ка с-о куноаштем!”
Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.
20 Вай де чей че нумеск рэул бине ши бинеле, рэу, каре спун кэ ынтунерикул есте луминэ ши лумина, ынтунерик, каре дау амэрэчуня ын лок де дулчацэ ши дулчаца, ын лок де амэрэчуне!
Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.
21 Вай де чей че се сокотеск ынцелепць ши се кред причепуць!
Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.
22 Вай де чей тарь кынд есте ворба де бэут вин ши витежь кынд есте ворба де аместекат бэутурь тарь,
Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.
23 каре скот ку фаца куратэ пе чел виноват, пентру митэ, ши яу дрептуриле челор невиноваць!
Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.
24 Де ачея, кум мистуе о лимбэ де фок мириштя ши кум арде флакэра ярба ускатэ, тот аша ка путрегаюл ле ва фи рэдэчина лор ши флоаря ли се ва рисипи ын вынт ка цэрына, кэч ау несокотит Леӂя Домнулуй оштирилор ши ау диспрецуит Кувынтул Сфынтулуй луй Исраел.
Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.
25 Де ачея Се ши апринде Домнул де мыние ымпотрива попорулуй Сэу, Ышь ынтинде мына ымпотрива луй ши-л ловеште де се згудуе мунций ши трупуриле моарте стау ка нороюл ын мижлокул улицелор. Ку тоате ачестя, мыния Луй ну се потолеште ши мына Луй есте ынкэ ынтинсэ.
Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.
26 Ел ридикэ ун стяг попоарелор ындепэртате ши ле флуерэ де ла ун капэт ал пэмынтулуй: ши ятэ-ле, вин репеде ши ушор.
И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.
27 Ничунул ну есте обосит, ничунул ну шовэе де обосялэ, ничунул ну дормитязэ, нич ну доарме; ничунуя ну и се десчинӂе брыул де ла мижлок, нич ну и се рупе куряуа де ла ынкэлцэминте.
Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.
28 Сэӂециле лор сунт аскуците ши тоате аркуриле, ынкордате; копителе каилор лор паркэ сунт кремене ши роциле карелор лор паркэ сунт ун выртеж.
Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.
29 Рэкнеск ка ниште лей, муӂеск ка ниште пуй де лей, сфорэе ши апукэ прада, о яу ку ей, ши нимень ну вине ын ажутор.
Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.
30 Ын зиуа ачея, ва фи асупра луй Иуда ун муӂет, ка муӂетул уней фуртунь пе маре; уйтынду-се ла пэмынт, ну вор ведя декыт ынтунерик ши стрымтораре, яр лумина се ва ынтунека ын норий луй.
Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.