< Осея 6 >
1 Вениць сэ не ынтоарчем ла Домнул! Кэч Ел не-а сфышият, дар тот Ел не ва виндека; Ел не-а ловит, дар тот Ел не ва лега рэниле.
Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.
2 Ел не ва да ярэшь вяца ын доуэ зиле; а трея зи не ва скула ши вом трэи ынаинтя Луй.
Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим.
3 Сэ куноаштем, сэ кэутэм сэ куноаштем пе Домнул! Кэч Ел Се ивеште ка зориле диминеций ши ва вени ла ной ка о плоае, ка плоая де примэварэ, каре удэ пэмынтул!
Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.
4 „Че сэ-ць фак, Ефраиме? Че сэ-ць фак, Иудо? Евлавия воастрэ есте ка норул де диминяцэ ши ка роуа каре трече курынд.
Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
5 Де ачея ый вой бичуи прин пророчь, ый вой учиде прин кувинтеле гурий Меле ши жудекэциле Меле вор стрэлучи ка лумина!
Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе.
6 Кэч бунэтате воеск, ну жертфе, ши куноштинцэ де Думнезеу май мулт декыт ардерь-де-тот!
Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.
7 Дар ей ау кэлкат легэмынтул ка орькаре ом де рынд ши ну Мь-ау фост крединчошь атунч.
Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише.
8 Галаадул есте о четате де нелеӂюиць, плинэ де урме де сынӂе!
Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови.
9 Чата преоцилор есте ка о чатэ де тылхарь, каре стэ ла пындэ, сэвыршинд оморурь пе друмул Сихемулуй; да, се дедау ла мишелий.
А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.
10 Ын каса луй Исраел ам вэзут лукрурь грозаве; аколо Ефраим курвеште, Исраел се спуркэ.
У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.
11 Ши цие, Иудо, ыць есте прегэтит ун сечериш кынд вой адуче ынапой пе робий де рэзбой ай попорулуй Меу!
И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог.