Ӂенеза 9
1 Думнезеу а бинекувынтат пе Ное ши пе фиий сэй ши ле-а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ ши умплець пэмынтул.
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
2 С-апуче гроаза ши фрика де вой пе орьче добиток де пе пэмынт, пе орьче пасэре а черулуй, пе тот че се мишкэ пе пэмынт ши пе тоць пештий мэрий: ви ле-ам дат ын мыниле воастре!
И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3 Тот че се мишкэ ши аре вяцэ сэ вэ служяскэ де хранэ; тоате ачестя ви ле дау, ка ши ярба верде.
Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4 Нумай карне ку вяца ей, адикэ сынӂеле ей, сэ ну мынкаць.
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
5 Кэч вой чере ынапой сынӂеле вецилор воастре; ыл вой чере ынапой де ла орьче добиток ши вой чере ынапой вяца омулуй дин мына омулуй, дин мына орькэруй ом, каре есте фрателе луй.
Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.
6 Дакэ варсэ чинева сынӂеле омулуй, ши сынӂеле луй сэ фие вэрсат де ом, кэч Думнезеу а фэкут пе ом дупэ кипул Луй.
Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
7 Яр вой крештець ши ынмулцици-вэ; рэспындици-вэ пе пэмынт ши ынмулцици-вэ пе ел!”
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
8 Думнезеу а май ворбит луй Ное ши фиилор луй, каре ерау ку ел, ши а зис:
И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
9 „Ятэ, Еу фак ун легэмынт ку вой ши ку сэмынца воастрэ, каре ва вени дупэ вой;
А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,
10 ку тоате вецуитоареле каре сунт ку вой, атыт пэсэриле, кыт ши вителе, ши тоате фяреле де пе пэмынт каре сунт ку вой; ку тоате челе каре ау ешит дин корабие ши ку орьче алте добитоаче де пе пэмынт.
И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
11 Фак ун легэмынт ку вой кэ ничо фэптурэ ну ва май фи нимичитэ де апеле потопулуй ши ну ва май вени потоп, ка сэ пустияскэ пэмынтул.”
Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12 Ши Думнезеу а зис: „Ятэ семнул легэмынтулуй пе каре-л фак ынтре Мине ши вой ши ынтре тоате вецуитоареле каре сунт ку вой, пентру тоате нямуриле де оамень ын вечь:
И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
13 куркубеул Меу, пе каре л-ам ашезат ын нор, ел ва служи ка семн ал легэмынтулуй динтре Мине ши пэмынт.
Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.
14 Кынд вой стрынӂе норь дясупра пэмынтулуй, куркубеул се ва арэта ын нор,
Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,
15 ши Еу Ымь вой адуче аминте де легэмынтул динтре Мине ши вой ши динтре тоате вецуитоареле де орьче труп; ши апеле ну се вор май фаче ун потоп, ка сэ нимичяскэ орьче фэптурэ.
И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
16 Куркубеул ва фи ын нор, ши Еу Мэ вой уйта ла ел, ка сэ-Мь адук аминте де легэмынтул чел вешник динтре Думнезеу ши тоате вецуитоареле де орьче труп де пе пэмынт.”
Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
17 Ши Думнезеу а зис луй Ное: „Ачеста есте семнул легэмынтулуй пе каре л-ам фэкут ынтре Мине ши орьче фэптурэ де пе пэмынт.”
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
18 Фиий луй Ное, каре ау ешит дин корабие, ерау: Сем, Хам ши Иафет: Хам есте татэл луй Канаан.
А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
19 Ачештя ау фост чей трей фий ай луй Ное, ши дин ей с-ау рэспындит оамень песте тот пэмынтул.
То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
20 Ное а ынчепут сэ фие лукрэтор де пэмынт ши а сэдит о вие.
А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
21 А бэут вин, с-а ымбэтат ши с-а дезголит ын мижлокул кортулуй сэу.
И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.
22 Хам, татэл луй Канаан, а вэзут голичуня татэлуй сэу ши а спус челор дой фраць ай луй афарэ.
А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.
23 Атунч, Сем ши Иафет ау луат мантауа, ау пус-о пе умерь, ау мерс де-а-ндэрателя ши ау акоперит голичуня татэлуй лор; фииндкэ фецеле ле ерау ынтоарсе ынапой, н-ау вэзут голичуня татэлуй лор.
А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.
24 Ное с-а трезит дин амецяла винулуй ши а афлат че-й фэкусе фиул сэу чел май тынэр.
А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
25 Ши а зис: „Блестемат сэ фие Канаан! Сэ фие робул робилор фрацилор луй!”
И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
26 Ел а май зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Сем, Ши Канаан сэ фие робул луй!
И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
27 Думнезеу сэ лэрӂяскэ локуриле стэпыните де Иафет. Иафет сэ локуяскэ ын кортуриле луй Сем, Ши Канаан сэ фие робул лор!”
Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!
28 Ное а трэит, дупэ потоп, трей суте чинчзечь де ань.
И поживе Ноје после потопа триста педесет година.
29 Тоате зилеле луй Ное ау фост де ноуэ суте чинчзечь де ань, апой а мурит.
А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.
