< Ӂенеза 7 >

1 Домнул а зис луй Ное: „Интрэ ын корабие, ту ши тоатэ каса та, кэч те-ам вэзут фэрэ приханэ ынаинтя Мя ын нямул ачеста де оамень.
И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.
2 Я ку тине кыте шапте перекь дин тоате добитоачеле курате, кыте о парте бэрбэтяскэ ши кыте о парте фемеяскэ; о переке дин добитоачеле каре ну сунт курате, кыте о парте бэрбэтяскэ ши кыте о парте фемеяскэ,
Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,
3 ши кыте шапте перекь, де асеменя, дин пэсэриле черулуй, кыте о парте бэрбэтяскэ ши кыте о парте фемеяскэ, пентру ка сэ ле ций вие сэмынца пе тоатэ фаца пэмынтулуй.
Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.
4 Кэч, дупэ шапте зиле, вой фаче сэ плоуэ пе пэмынт патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць ши вой штерӂе астфел де пе фаца пэмынтулуй тоате фэптуриле пе каре ле-ам фэкут.”
Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.
5 Ное а фэкут тот че-й порунчисе Домнул.
И Ноје учини све што му заповеди Господ.
6 Ное ера де шасе суте де ань кынд а венит потопул пе пэмынт.
А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.
7 Ши Ное а интрат ын корабие ку фиий сэй, ку невастэ-са ши ку невестеле фиилор сэй, дин причина апелор потопулуй.
И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.
8 Дин добитоачеле курате ши дин добитоачеле некурате, дин пэсэрь ши дин тот че се тырэште пе пэмынт,
Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,
9 ау интрат ын корабие ла Ное, доуэ кыте доуэ, кыте о парте бэрбэтяскэ ши кыте о парте фемеяскэ, аша кум порунчисе Думнезеу луй Ное.
Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.
10 Дупэ челе шапте зиле, ау венит апеле потопулуй пе пэмынт.
А у седми дан дође потоп на земљу.
11 Ын анул ал шасе сутеля ал веций луй Ное, ын луна а доуа, ын зиуа а шаптеспрезечя а луний, ын зиуа ачея, с-ау рупт тоате извоареле адынкулуй челуй маре ши с-ау дескис стэвилареле черурилор.
Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;
12 Плоая а кэзут пе пэмынт патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць.
И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.
13 Ын ачеяшь зи ау интрат ын корабие: Ное, Сем, Хам ши Иафет, фиий луй Ное, неваста луй Ное ши челе трей невесте але фиилор луй ку ей;
Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;
14 ей ши тоате фяреле кымпулуй дупэ союл лор, тоате вителе дупэ союл лор, тоате тырытоареле каре се тырэск пе пэмынт дупэ союл лор, тоате пэсэриле дупэ союл лор, тоате пэсэрелеле, тот че аре арипь.
Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,
15 Ау интрат ын корабие ла Ное, доуэ кыте доуэ, дин орьче фэптурэ каре аре суфларе де вяцэ.
Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,
16 Челе каре ау интрат ерау кыте о парте бэрбэтяскэ ши кыте о парте фемеяскэ, дин орьче фэптурэ, дупэ кум порунчисе Думнезеу луй Ное. Апой, Домнул а ынкис уша дупэ ел.
Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.
17 Потопул а фост патрузечь де зиле пе пэмынт. Апеле ау крескут ши ау ридикат корабия, ши еа с-а ынэлцат дясупра пэмынтулуй.
И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.
18 Апеле ау ажунс марь ши ау крескут фоарте мулт пе пэмынт, ши корабия плутя пе дясупра апелор.
И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.
19 Апеле ау ажунс дин че ын че май марь ши тоць мунций ыналць, каре сунт суб черул ынтрег, ау фост акопериць.
И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.
20 Ку чинчспрезече коць с-ау ынэлцат апеле дясупра мунцилор, каре ау фост акопериць.
Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.
21 Ши а перит орьче фэптурэ каре се мишка пе пэмынт, атыт пэсэриле, кыт ши вителе ши фяреле, тот че се тыра пе пэмынт ши тоць оамений.
Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.
22 Тот че рэсуфла, тот че авя суфларе де дух де вяцэ ын нэрь, тот че ера пе пэмынтул ускат а мурит.
Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.
23 Тоате фэптуриле каре ерау пе фаца пэмынтулуй ау фост нимичите, де ла ом пынэ ла вите, пынэ ла тырытоаре ши пынэ ла пэсэриле черулуй; ау фост нимичите де пе пэмынт. Н-а рэмас декыт Ное ши че ера ку ел ын корабие.
И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.
24 Апеле ау фост марь пе пэмынт о сутэ чинчзечь де зиле.
И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

< Ӂенеза 7 >

The Great Flood
The Great Flood