Ӂенеза 40
1 Дупэ кытэва време, с-а ынтымплат кэ пахарникул ши питарул ымпэратулуй Еӂиптулуй ау супэрат пе стэпынул лор, ымпэратул Еӂиптулуй.
После тога догоди се, те пехарник цара мисирског и хлебар скривише господару свом, цару мисирском.
2 Фараон с-а мыният пе чей дой дрегэторь ай сэй: пе май-мареле пахарничилор ши пе май-мареле питарилор.
И Фараон се разгневи на та два дворанина, на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;
3 Ши й-а пус суб пазэ ын каса кэпетенией стрэжерилор, ын темницэ, ын локул унде фусесе ынкис Иосиф.
И баци их у тамницу у кући заповедника стражарског, где Јосиф беше сужањ.
4 Кэпетения стрэжерилор й-а пус суб суправегеря луй Иосиф, каре фэчя де службэ лынгэ ей, ши ау стат май мултэ време ын темницэ.
А заповедник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и беху дуго у тамници.
5 Пахарникул ши питарул ымпэратулуй Еӂиптулуй, каре ерау ынкишь ын темницэ, ау висат ынтр-о ноапте амындой кыте ун вис, ши ануме фиекаре кыте ун вис каре путя сэ капете о тэлмэчире деосебитэ.
И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу свог сна за себе, и пехарник и хлебар цара мисирског, који беху сужњи у тамници.
6 Иосиф, кынд а венит диминяца ла ей, с-а уйтат ла ей ши й-а вэзут тришть.
И сутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они беху врло невесели.
7 Атунч а ынтребат пе дрегэторий луй Фараон, каре ерау ку ел ын темница стэпынулуй сэу, ши ле-а зис: „Пентру че авець о фацэ аша де посоморытэ азь?”
Па запита дворане Фараонове, који беху сужњи с њим у кући господара његовог, и рече: Што сте данас лица невеселог?
8 Ей й-ау рэспунс: „Ам висат ун вис ши ну есте нимень каре сэ-л тэлмэчяскэ.” Иосиф ле-а зис: „Тэлмэчириле сунт але луй Думнезеу. Историсици-мь дар висул востру.”
А они му рекоше: Сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: Шта значе, није ли у Бога? Али приповедите ми.
9 Май-мареле пахарничилор шь-а историсит луй Иосиф висул ши й-а зис: „Ын висул меу, се фэчя кэ ынаинтя мя ера о вицэ.
И старешина над пехарницима приповеди сан свој Јосифу говорећи: Сних, а преда мном чокот;
10 Вица ачаста авя трей млэдице. Кынд а ынчепут сэ дя лэстарь, и с-а дескис флоаря, ши чоркинеле ау фэкут стругурь копць.
И на чокоту беху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре;
11 Пахарул луй Фараон ера ын мына мя. Еу ам луат стругурий, й-ам сторс ын пахарул луй Фараон ши ам пус пахарул ын мына луй Фараон.”
А у руци ми беше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исцедих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.
12 Иосиф й-а зис: „Ятэ тэлмэчиря висулуй. Челе трей млэдице сунт трей зиле.
А Јосиф му рече: Ово значи: три су лозе три дана.
13 Песте трей зиле, Фараон те ва скоате дин темницэ, те ва пуне ярэшь ын служба та ши вей пуне ярэшь пахарул ын мына луй Фараон, кум обишнуяй май ынаинте, кынд ерай пахарникул луй.
Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пре док си му био пехарник.
14 Дар аду-ць аминте ши де мине кынд вей фи феричит ши аратэ, рогу-те, бунэтате фацэ де мине; пуне о ворбэ бунэ пентру мине ла Фараон ши скоате-мэ дин каса ачаста.
Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће.
15 Кэч ам фост луат ку сила дин цара евреилор ши кяр аич н-ам фэкут нимик ка сэ фиу арункат ын темницэ.”
Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму.
16 Май-мареле питарилор, вэзынд кэ Иосиф дэдусе о тэлмэчире ымбукурэтоаре, а зис: „Ятэ, ши ын висул меу се фэчя кэ порт трей кошурь ку пыне албэ пе капул меу.
А кад виде старешина над хлебарима како лепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице беле;
17 Ын кошул де дясупра де тот ерау тот фелул де букате пентру Фараон – прэжитурь коапте ын куптор – ши пэсэриле мынкау дин кошул каре ера дясупра де тот, пе капул меу.”
И у најгорњој котарици беше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.
18 Иосиф а рэспунс ши а зис: „Ятэ-й тэлмэчиря. Челе трей кошурь сунт трей зиле.
А Јосиф одговори и рече: Ово значи: три котарице три су дана.
19 Песте трей зиле, Фараон ыць ва луа капул, те ва спынзура де ун лемн, ши карня ць-о вор мынка пэсэриле.”
Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и обесиће те на вешала, и птице ће јести с тебе месо.
20 А трея зи, ера зиуа наштерий луй Фараон. Ел а дат ун оспэц тутурор служиторилор сэй ши а скос афарэ дин темницэ пе май-мареле пахарничилор ши пе май-мареле питарилор, ын фаца служиторилор сэй:
И кад дође трећи дан, то беше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свим слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;
21 пе май-мареле пахарничилор л-а пус ярэшь ын служба луй де пахарник, ка сэ пунэ пахарул ын мына луй Фараон,
И поврати старешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;
22 яр пе май-мареле питарилор л-а спынзурат, дупэ тэлмэчиря пе каре ле-о дэдусе Иосиф.
А старешину над хлебарима обеси, као што каза Јосиф.
23 Май-мареле пахарничилор ну с-а май гындит ынсэ ла Иосиф. Л-а уйтат.
И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.
