Ӂенеза 39

1 Иосиф а фост дус ын Еӂипт, ши Потифар, дрегэторул луй Фараон, кэпетения стрэжерилор, ун еӂиптян, л-а кумпэрат де ла исмаелиций каре-л адусесерэ аколо.

А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.

2 Домнул а фост ку Иосиф, аша кэ тоате ый мерӂяу бине; ел локуя ын каса стэпынулуй сэу, еӂиптянул.

И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.

3 Стэпынул луй а вэзут кэ Домнул ера ку ел ши кэ Домнул фэчя сэ-й мяргэ бине орь де че се апука.

И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.

4 Иосиф а кэпэтат маре тречере ынаинтя стэпынулуй сэу, каре л-а луат ын служба луй, л-а пус май-маре песте каса луй ши й-а ынкрединцат тот че авя.

И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.

5 Де ындатэ че Потифар л-а пус май-маре песте каса луй ши песте тот че авя, Домнул а бинекувынтат каса еӂиптянулуй дин причина луй Иосиф, ши бинекувынтаря Домнулуй а фост песте тот че авя ел: фие акасэ, фие ла кымп.

А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.

6 Еӂиптянул а лэсат пе мыниле луй Иосиф тот че авя ши н-авя алтэ грижэ декыт сэ мэнынче ши сэ бя. Дар Иосиф ера фрумос ла статурэ ши плэкут ла кип.

И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.

7 Дупэ кытэва време, с-а ынтымплат кэ неваста стэпынулуй сэу а пус окий пе Иосиф ши а зис: „Кулкэ-те ку мине!”

И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

8 Ел н-а воит ши а зис невестей стэпынулуй сэу: „Везь кэ стэпынул меу ну-мь чере сокотялэ де нимик дин касэ ши мь-а дат пе мынэ тот че аре.

А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.

9 Ел ну есте май маре декыт мине ын каса ачаста ши ну мь-а оприт нимик, афарэ де тине, пентру кэ ешть неваста луй. Кум аш путя сэ фак еу ун рэу атыт де маре ши сэ пэкэтуеск ымпотрива луй Думнезеу?”

Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?

10 Мэкар кэ еа ворбя ын тоате зилеле луй Иосиф, ел н-а воит сэ се кулче ши сэ се ымпреуне ку еа.

И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

11 Ынтр-о зи, кынд интрасе ын касэ ка сэ-шь факэ лукрул ши кынд ну ера аколо ничунул дин оамений касей,

А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,

12 еа л-а апукат де хайнэ, зикынд: „Кулкэ-те ку мине!” Ел й-а лэсат хайна ын мынэ ши а фуӂит афарэ дин касэ.

Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.

13 Кынд а вэзут еа кэ-й лэсасе хайна ын мынэ ши фуӂисе афарэ,

А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,

14 а кемат оамений дин касэ ши ле-а зис: „Ведець, не-а адус ун евреу ка сэ-шь батэ жок де ной! Омул ачеста а венит ла мине ка сэ се кулче ку мине, дар еу ам ципат ын гура маре.

Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;

15 Ши, кынд а вэзут кэ ридик гласул ши стриг, шь-а лэсат хайна лынгэ мине ши а фуӂит афарэ.”

А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.

16 Ши а пус хайна луй Иосиф лынгэ еа пынэ с-а ынторс акасэ стэпынул луй.

И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

17 Атунч й-а ворбит астфел: „Робул ачела евреу пе каре ни л-ай адус а венит ла мине ка сэ-шь батэ жок де мине.

А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;

18 Ши кум ам ридикат гласул ши ам ципат, шь-а лэсат хайна лынгэ мине ши а фуӂит афарэ.”

А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.

19 Дупэ че а аузит кувинтеле невестей сале, каре-й зичя: „Ятэ че мь-а фэкут робул тэу”, стэпынул луй Иосиф с-а мыният фоарте таре.

А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.

20 А луат пе Иосиф ши л-а арункат ын темницэ, ын локул унде ерау ынкишь ынтемницаций ымпэратулуй, ши астфел Иосиф а стат аколо, ын темницэ.

И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.

21 Домнул а фост ку Иосиф ши Шь-а ынтинс бунэтатя песте ел. Л-а фэкут сэ капете тречере ынаинтя май-марелуй темницей.

Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.

22 Ши май-мареле темницей а пус суб привегеря луй пе тоць ынтемницаций каре ерау ын темницэ. Ши нимик ну се фэчя аколо декыт прин ел.

И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.

23 Май-мареле темницей ну се май ынгрижя де нимик дин че авя Иосиф ын мынэ, пентру кэ Домнул ера ку ел. Ши Домнул ый дэдя избындэ ын тот че фэчя.

И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.