< Ӂенеза 37 >
1 Иаков а локуит ын цара Канаан, унде локуисе ка стрэин татэл сэу.
А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2 Ятэ история луй Иаков: Иосиф, ла вырста де шаптеспрезече ань, пэштя оиле ку фраций луй; бэятул ачеста ера ку фиий Билхей ши ку фиий Зилпей, невестеле татэлуй сэу. Ши Иосиф спуня татэлуй лор ворбеле лор челе реле.
Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.
3 Исраел юбя пе Иосиф май мулт декыт пе тоць чейлалць фий ай сэй, пентру кэ ыл нэскусе ла бэтрынеце, ши й-а фэкут о хайнэ пестрицэ.
А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.
4 Фраций луй ау вэзут кэ татэл лор ыл юбя май мулт декыт пе ей тоць ши ау ынчепут сэ-л ураскэ. Ну путяу сэ-й спунэ ничо ворбэ приетеняскэ.
А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.
5 Иосиф а висат ун вис ши л-а историсит фрацилор сэй, каре л-ау урыт ши май мулт.
Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.
6 Ел ле-а зис: „Я аскултаць че вис ам висат!
Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:
7 Ной ерам ла легатул снопилор ын мижлокул кымпулуй ши ятэ кэ снопул меу с-а ридикат ши а стат ын пичоаре, яр снопий воштри л-ау ынконжурат ши с-ау арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя луй.”
Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.
8 Фраций луй й-ау зис: „Доар н-ай сэ ымпэрэцешть ту песте ной? Доар н-ай сэ не кырмуешть ту пе ной?” Ши л-ау урыт ши май мулт дин причина виселор луй ши дин причина кувинтелор луй.
Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.
9 Иосиф а май висат ун алт вис ши л-а историсит фрацилор сэй. Ел а зис: „Ам май висат ун вис! Соареле, луна ши унспрезече стеле се арункау ку фаца ла пэмынт ынаинтя мя.”
После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.
10 Л-а историсит татэлуй сэу ши фрацилор сэй. Татэл сэу л-а мустрат ши й-а зис: „Че ынсямнэ висул ачеста пе каре л-ай висат? Ну кумва вом вени еу, мама та ши фраций тэй сэ не арункэм ку фаца ла пэмынт ынаинтя та?”
А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?
11 Фраций сэй ау ынчепут сэ-л пизмуяскэ, дар татэл сэу а цинут минте лукруриле ачестя.
И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.
12 Фраций луй Иосиф се дусесерэ ла Сихем, ка сэ паскэ оиле татэлуй лор.
А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,
13 Исраел а зис луй Иосиф: „Фраций тэй паск оиле ла Сихем! Вино, кэч вряу сэ те тримит ла ей.” „Ятэ-мэ, сунт гата”, а рэспунс ел.
Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.
14 Исраел й-а зис: „Ду-те, рогу-те, ши везь дакэ фраций тэй сунт сэнэтошь ши дакэ оиле сунт бине ши аду-мь вешть.” Л-а тримис астфел дин Валя Хебронулуй ши Иосиф а ажунс ла Сихем.
А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.
15 Пе кынд рэтэчя пе кымп, л-а ынтылнит ун ом. Омул ачела л-а ынтребат: „Че кауць?”
И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?
16 „Каут пе фраций мей”, а рэспунс Иосиф. „Спуне-мь, те рог, унде паск ей оиле?”
А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?
17 Ши омул ачела а зис: „Ау плекат де аич, кэч й-ам аузит спунынд: ‘Хайдем ла Дотан.’” Иосиф с-а дус дупэ фраций сэй ши й-а гэсит ла Дотан.
А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.
18 Ей л-ау зэрит де департе ши, пынэ сэ се апропие де ей, с-ау сфэтуит сэ-л омоаре.
А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,
19 Ей ау зис унул кэтре алтул: „Ятэ кэ вине фэуриторул де висе!
И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.
20 Вениць акум, сэ-л оморым ши сэ-л арункэм ынтр-уна дин ачесте гропь; вом спуне кэ л-а мынкат о фярэ сэлбатикэ ши вом ведя че се ва алеӂе де виселе луй.”
Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.
21 Рубен а аузит лукрул ачеста ши л-а скос дин мыниле лор. Ел а зис: „Сэ ну-й луэм вяца!”
Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.
22 Рубен ле-а зис: „Сэ ну вэрсаць сынӂе, чи май бине арункаци-л ын гроапа ачаста каре есте ын пустиу ши ну пунець мына пе ел.” Кэч авя де гынд сэ-л скапе дин мыниле лор ши сэ-л адукэ ынапой ла татэл сэу.
И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.
23 Кынд а ажунс Иосиф ла фраций сэй, ачештя л-ау дезбрэкат де хайна луй, де хайна чя пестрицэ пе каре о авя пе ел.
И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.
24 Л-ау луат ши л-ау арункат ын гроапэ. Гроапа ачаста ера гоалэ: ну ера апэ ын еа.
И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.
25 Апой ау шезут сэ мэнынче. Ридикынду-шь окий, ау вэзут о чатэ де исмаелиць венинд дин Галаад; кэмилеле лор ерау ынкэркате ку тэмые, ку ляк алинэтор ши смирнэ, пе каре ле дучяу ын Еӂипт.
После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.
26 Атунч, Иуда а зис фрацилор сэй: „Че вом кыштига сэ учидем пе фрателе ностру ши сэ-й аскундем сынӂеле?
И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?
27 Вениць май бине сэ-л виндем исмаелицилор ши сэ ну пунем мына пе ел, кэч есте фрателе ностру, карне дин карня ноастрэ.” Ши фраций луй л-ау аскултат.
Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.
28 Ла тречеря негусторилор мадианиць, ау трас ши ау скос пе Иосиф афарэ дин гроапэ ши л-ау вындут ку доуэзечь де сикли де арӂинт исмаелицилор, каре л-ау дус ын Еӂипт.
Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.
29 Рубен с-а ынторс ла гроапэ ши ятэ кэ Иосиф ну май ера ын гроапэ. Ел шь-а рупт хайнеле,
А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,
30 с-а ынторс ла фраций сэй ши а зис: „Бэятул ну май есте! Че мэ вой фаче еу?”
Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?
31 Ей ау луат атунч хайна луй Иосиф ши, жунгиинд ун цап, й-ау ынмуят хайна ын сынӂе.
Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,
32 Ау тримис татэлуй лор хайна чя пестрицэ, пунынд сэ-й спунэ: „Ятэ че ам гэсит! Везь дакэ есте хайна фиулуй тэу сау ну.”
Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.
33 Иаков а куноскут-о ши а зис: „Есте хайна фиулуй меу! О фярэ сэлбатикэ л-а мынкат! Да, Иосиф а фост фэкут букэць!”
А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.
34 Ши шь-а рупт хайнеле, шь-а пус ун сак пе коапсе ши а желит мултэ време пе фиул сэу.
И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.
35 Тоць фиий ши тоате фийчеле луй ау венит ка сэ-л мынгые, дар ел ну воя сэ примяскэ ничо мынгыере, чи зичя: „Плынгынд мэ вой коборы ла фиул меу, ын Локуинца морцилор.” Ши плынӂя астфел пе фиул сэу. (Sheol )
И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. (Sheol )
36 Мадианиций л-ау вындут ын Еӂипт луй Потифар, ун дрегэтор ал луй Фараон, ши ануме кэпетения стрэжерилор.
А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.