Ӂенеза 35
1 Думнезеу а зис луй Иаков: „Скоалэ-те, суе-те ла Бетел, локуеште аколо ши ридикэ аколо ун алтар Думнезеулуй каре ци С-а арэтат кынд фуӂяй де фрателе тэу Есау.”
А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог.
2 Иаков а зис касей луй ши тутурор челор че ерау ку ел: „Скоатець думнезеий стрэинь каре сунт ын мижлокул востру, курэцици-вэ ши скимбаци-вэ хайнеле,
И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;
3 ка сэ не скулэм ши сэ не суим ла Бетел, кэч аколо вой ридика ун алтар Думнезеулуй каре м-а аскултат ын зиуа неказулуй меу ши каре а фост ку мине ын кэлэтория пе каре ам фэкут-о.”
Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.
4 Ей ау дат луй Иаков тоць думнезеий стрэинь каре ерау ын мыниле лор ши черчеий пе каре-й пуртау ын урекь. Иаков й-а ынгропат ын пэмынт, суб стежарул де лынгэ Сихем.
И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.
5 Апой ау плекат. Гроаза луй Думнезеу с-а рэспындит песте четэциле каре-й ынконжурау, аша кэ локуиторий лор н-ау урмэрит пе фиий луй Иаков.
Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим.
6 Иаков ши тоць чей че ерау ку ел ау ажунс ла Луз, адикэ Бетел, ын цара Канаан.
И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.
7 А зидит аколо ун алтар ши а нумит локул ачела Ел-Бетел, кэч аколо и Се дескоперисе Думнезеу кынд фуӂя де фрателе сэу.
И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.
8 Дебора, дойка Ребекэй, а мурит ши а фост ынгропатэ май жос де Бетел, суб стежарул кэруя и с-а пус нумеле: „Стежарул жалей”.
Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.
9 Думнезеу С-а арэтат ярэшь луй Иаков дупэ ынтоарчеря луй дин Падан-Арам ши л-а бинекувынтат.
И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,
10 Думнезеу й-а зис: „Нумеле тэу есте Иаков, дар ну те вей май кема Иаков, чи нумеле тэу ва фи Исраел.” Ши й-а пус нумеле Исраел.
И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ.
11 Думнезеу й-а зис: „Еу сунт Думнезеул чел Атотпутерник. Креште ши ынмулцеште-те; ун ням ши о мулциме де нямурь се вор наште дин тине ши кяр ымпэраць вор еши дин коапселе тале.
И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.
12 Цие ыць вой да цара пе каре ам дат-о луй Авраам ши луй Исаак ши вой да цара ачаста семинцей тале дупэ тине.”
И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.
13 Думнезеу С-а ынэлцат де ла ел, ын локул унде ый ворбисе.
Потом отиде од њега Бог с места где му говори.
14 Ши Иаков а ридикат ун стылп де адучере аминте ын локул унде ый ворбисе Думнезеу, ун стылп де пятрэ, пе каре а адус о жертфэ де бэутурэ ши а турнат унтделемн.
А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.
15 Иаков а нумит локул унде ый ворбисе Думнезеу, Бетел.
И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.
16 Апой ау плекат дин Бетел ши май ера о депэртаре буничикэ пынэ ла Ефрата, кынд Рахелей й-ау венит дурериле наштерий. А авут о наштере гря
И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.
17 ши, ын тимпул дурерилор наштерий, моаша й-а зис: „Ну те теме, кэч май ай ун фиу!”
И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.
18 Ши, пе кынд ышь дэдя еа суфлетул, кэч трэӂя сэ моарэ, й-а пус нумеле Бен-Они дар татэл сэу л-а нумит Бениамин.
А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин.
19 Рахела а мурит ши а фост ынгропатэ пе друмул каре дуче ла Ефрата, сау Бетлеем.
И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.
20 Иаков а ридикат ун стылп пе мормынтул ей: ачеста есте стылпул де пе мормынтул Рахелей, каре есте ши азь.
И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.
21 Исраел а плекат май департе ши шь-а ынтинс кортул динколо де Мигдал-Едер.
Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске.
22 Пе кынд локуя Исраел ын цинутул ачеста, Рубен с-а дус ши с-а кулкат ку Билха, циитоаря татэлуй сэу. Ши Исраел а афлат. Фиий луй Иаков ерау ын нумэр де дойспрезече.
И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.
23 Фиий Леей: Рубен, ынтыюл нэскут ал луй Иаков, Симеон, Леви, Иуда, Исахар ши Забулон.
Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;
24 Фиий Рахелей: Иосиф ши Бениамин.
А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;
25 Фиий Билхей, роаба Рахелей: Дан ши Нефтали.
А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;
26 Фиий Зилпей, роаба Леей: Гад ши Ашер. Ачештя сунт фиий луй Иаков, каре и с-ау нэскут ын Падан-Арам.
А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.
27 Иаков а ажунс ла татэл сэу Исаак, ла Мамре, ла Кириат-Арба, каре есте тот уна ку Хебронул, унде локуисерэ ка стрэинь Авраам ши Исаак.
И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.
28 Зилеле веций луй Исаак ау фост де о сутэ оптзечь де ань.
А Исаку беше сто и осамдесет година;
29 Исаак шь-а дат духул ши а мурит ши а фост адэугат ла попорул сэу, бэтрын ши сэтул де зиле. Фиий сэй, Есау ши Иаков, л-ау ынгропат.
И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.
