Ӂенеза 24
1 Авраам ера бэтрын, ынаинтат ын вырстэ, ши Домнул бинекувынтасе пе Авраам ын орьче лукру.
А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;
2 Авраам а зис челуй май бэтрын роб дин каса луй, каре ера ынгрижиторул тутурор аверилор луй: „Пуне-ць, те рог, мына суб коапса мя
И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,
3 ши те вой пуне сэ журь пе Домнул Думнезеул черулуй ши Думнезеул пэмынтулуй кэ ну вей луа фиулуй меу о невастэ динтре фетеле канааницилор ын мижлокул кэрора локуеск,
Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
4 чи те вей дуче ын цара ши ла руделе меле сэ ей невастэ фиулуй меу Исаак.”
Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.
5 Робул й-а рэспунс: „Поате кэ фемея н-аре сэ вря сэ мэ урмезе ын цара ачаста. Ва требуи сэ дук оаре пе фиул тэу ын цара де унде ай ешит ту?”
А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?
6 Авраам й-а зис: „Сэ ну каре кумва сэ дучь пе фиул меу аколо!
А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.
7 Домнул Думнезеул черулуй, каре м-а скос дин каса татэлуй меу ши дин патрия мя, каре мь-а ворбит ши мь-а журат зикынд: ‘Семинцей тале вой да цара ачаста’, ва тримите пе Ынӂерул Сэу ынаинтя та, ши де аколо вей луа о невастэ фиулуй меу.
Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.
8 Дакэ фемея ну ва вря сэ те урмезе, вей фи дезлегат де журэмынтул ачеста пе каре те пун сэ-л фачь. Ку ничун кип сэ ну дучь ынсэ аколо пе фиул меу.”
Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.
9 Робул шь-а пус мына суб коапса стэпынулуй сэу Авраам ши й-а журат кэ аре сэ пэзяскэ ачесте лукрурь.
И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.
10 Робул а луат зече кэмиле динтре кэмилеле стэпынулуй сэу ши а плекат, авынд ку ел тоате лукруриле де прец але стэпынулуй сэу. С-а скулат ши а плекат ын Месопотамия, ын четатя луй Нахор.
Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.
11 А лэсат кэмилеле сэ се одихняскэ, ын ӂенункь, афарэ дин четате, лынгэ о фынтынэ. Ера сяра, пе время кынд ес фемеиле сэ скоатэ апэ.
И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;
12 Ши а зис: „Доамне, Думнезеул стэпынулуй меу Авраам! Те рог, дэ-мь избындэ астэзь ши ындурэ-Те де стэпынул меу Авраам.
И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.
13 Ятэ, стау лынгэ изворул ачеста де апэ, ши фетеле оаменилор дин четате вин сэ скоатэ апэ.
Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.
14 Фэ ка фата кэрея ый вой зиче: ‘Плякэ-ць вадра, те рог, ка сэ бяу’ ши каре ва рэспунде: ‘Бя ши ам сэ дау де бэут ши кэмилелор тале’ сэ фие ачея пе каре ай рындуит-о Ту пентру робул Тэу Исаак! Ши прин ачаста вой куноаште кэ Те-ай ындурат де стэпынул меу.”
Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.
15 Ну сфыршисе ел ынкэ де ворбит ши а ешит ку вадра пе умэр Ребека, фата луй Бетуел, фиул Милкэй, неваста луй Нахор, фрателе луй Авраам.
И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.
16 Фата ера фоарте фрумоасэ, ера фечоарэ ши ничун бэрбат н-авусесе легэтурь ку еа. Еа с-а коборыт ла извор, шь-а умплут вадра ши с-а суит ярэшь.
И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;
17 Робул а алергат ынаинтя ей ши а зис: „Дэ-мь, те рог, сэ бяу пуцинэ апэ дин вадра та.”
А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.
18 „Бя, домнул меу”, а рэспунс еа. Ши с-а грэбит де а плекат вадра пе мынэ ши й-а дат сэ бя.
А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.
19 Дупэ че й-а дат ши а бэут де с-а сэтурат, а зис: „Ам сэ скот апэ ши пентру кэмилеле тале, пынэ вор бя ши се вор сэтура.”
И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
20 А вэрсат ын грабэ вадра ын адэпэтоаре ши а алергат ярэшь ла фынтынэ ка сэ скоатэ апэ ши а скос пентру тоате кэмилеле луй.
И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.
21 Омул о привя ку мираре ши фэрэ сэ зикэ нимик, ка сэ вадэ дакэ Домнул а фэкут сэ-й избутяскэ сау ну кэлэтория.
А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.
22 Кынд с-ау сэтурат кэмилеле де бэут, омул а луат о веригэ де аур де греутатя уней жумэтэць де сиклу ши доуэ брэцэрь греле де зече сикли де аур.
А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.
23 Ши а зис: „А куй фатэ ешть? Спуне-мь, те рог. Есте лок пентру ной ын каса татэлуй тэу, ка сэ рэмынем песте ноапте?”
И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?
24 Еа а рэспунс: „Еу сунт фата луй Бетуел, фиул Милкэй ши ал луй Нахор.”
А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.
25 Ши й-а зис май департе: „Авем пае ши нутрец дин белшуг ши есте ши лок де гэздуит песте ноапте.”
Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.
26 Атунч, омул а плекат капул ши с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя Домнулуй,
Тада човек савивши се поклони се Господу,
27 зикынд: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул стэпынулуй меу Авраам, каре н-а пэрэсит ындураря ши крединчошия Луй фацэ де стэпынул меу! Домнул м-а ындрептат ын каса фрацилор стэпынулуй меу.”
И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.
28 Фата а алергат ши а историсит мамей сале акасэ челе ынтымплате.
А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.
29 Ребека авя ун фрате, нумит Лабан. Ши Лабан а алергат афарэ ла омул ачела, ла извор.
А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,
30 Вэзусе верига ши брэцэриле ын мыниле сурорий сале ши аузисе пе сорэ-са Ребека спунынд: „Аша мь-а ворбит омул ачела.” А венит дар ла омул ачела, каре стэтя лынгэ кэмиле ла извор,
Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.
31 ши а зис: „Вино, бинекувынтатул Домнулуй! Пентру че стай афарэ? Ам прегэтит каса ши ам прегэтит ун лок пентру кэмиле.”
И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.
32 Омул а интрат ын касэ. Лабан а пус сэ дескарче кэмилеле, а дат пае ши нутрец кэмилелор ши а адус апэ пентру спэлат пичоареле омулуй ачелуя ши але оаменилор каре ерау ку ел.
И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;
33 Апой, й-а дат сэ мэнынче. Дар ел а зис: „Ну мэнынк пынэ ну вой спуне че ам де спус.” „Ворбеште!” а зис Лабан.
И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.
34 Атунч, ел а зис: „Еу сунт робул луй Авраам.
Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.
35 Домнул а умплут де бинекувынтэрь пе стэпынул меу, каре а ажунс ла маре пропэшире. Й-а дат ой ши бой, арӂинт ши аур, робь ши роабе, кэмиле ши мэгарь.
А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.
36 Сара, неваста стэпынулуй меу, а нэскут ла бэтрынеце ун фиу стэпынулуй меу ши луй й-а дат ел тот че аре.
И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.
37 Стэпынул меу м-а пус сэ жур ши а зис: ‘Сэ ну ей фиулуй меу о невастэ динтре фетеле канааницилор, ын цара кэрора локуеск,
А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;
38 чи сэ те дучь ын каса татэлуй меу ши ла руделе меле, ка де аколо сэ ей невастэ фиулуй меу.’
Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.
39 Еу ам зис стэпынулуй меу: ‘Поате кэ фемея н-аре сэ вря сэ мэ урмезе.’
А ја рекох господару свом:
40 Ши ел мь-а рэспунс: ‘Домнул, ынаинтя кэруя умблу, ва тримите пе Ынӂерул Сэу ку тине ши-ць ва да избындэ ын кэлэторие ши вей луа фиулуй меу о невастэ дин руделе ши дин каса татэлуй меу.
Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.
41 Вей фи дезлегат де журэмынтул пе каре ми-л фачь дакэ те вей дуче ла руделе меле ши, дакэ ну ць-о вор да, вей фи дезлегат де журэмынтул пе каре ми-л фачь.’
А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.
42 Еу ам ажунс азь ла извор ши ам зис: ‘Доамне, Думнезеул стэпынулуй меу Авраам, дакэ биневоешть сэ-мь дай избындэ ын кэлэтория пе каре о фак,
Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
43 ятэ, еу стау ла изворул де апэ, ши фата каре ва еши сэ скоатэ апэ ши кэрея ый вой зиче: «Дэ-мь, те рог, сэ бяу пуцинэ апэ дин вадра та»
И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,
44 ши каре ымь ва рэспунде: «Бя ту ынсуць ши вой да де бэут ши кэмилелор тале», фата ачея сэ фие неваста пе каре а рындуит-о Домнул пентру фиул стэпынулуй меу!’
Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,
45 Ынаинте де а сфырши де ворбит ын инима мя, ятэ кэ а ешит Ребека ку вадра пе умэр, с-а коборыт ла извор ши а скос апэ. Еу й-ам зис: ‘Дэ-мь сэ бяу, те рог.’
А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.
46 Еа с-а грэбит, шь-а плекат вадра дясупра умэрулуй ши а зис: ‘Бя ши вой да де бэут ши кэмилелор тале.’ Ам бэут ши а дат де бэут ши кэмилелор меле.
Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.
47 Еу ам ынтребат-о ши ам зис: ‘А куй фатэ ешть?’ Еа а рэспунс: ‘Сунт фата луй Бетуел, фиул луй Нахор ши ал Милкэй.’ Й-ам пус верига ын нас ши брэцэриле ла мынь.
А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.
48 Апой ам плекат капул, м-ам арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя Домнулуй ши ам бинекувынтат пе Домнул Думнезеул стэпынулуй меу Авраам кэ м-а кэлэузит пе каля чя дряптэ, ка сэ яу пе фата фрателуй стэпынулуй меу пентру фиул луй.
И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;
49 Акум, дакэ воиць сэ арэтаць бунэвоинцэ ши крединчошие фацэ де стэпынул меу, спунеци-мь; дакэ ну, спунеци-мь ярэшь, ка сэ мэ ындрепт ла дряпта сау ла стынга.”
И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.
50 Лабан ши Бетуел, дрепт рэспунс, ау зис: „Де ла Домнул вине лукрул ачеста; ной ну-ць май путем спуне нич рэу, нич бине.
Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.
51 Ятэ, Ребека есте ынаинтя та; я-о ши ду-те, ка сэ фие неваста фиулуй стэпынулуй тэу, кум а спус Домнул.”
А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.
52 Кынд а аузит робул луй Авраам кувинтеле лор, с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя Домнулуй.
А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;
53 Ши робул а скос скуле де арӂинт, скуле де аур ши ымбрэкэминте, пе каре ле-а дат Ребекэй; а дат, де асеменя, дарурь богате фрателуй сэу ши мамей сале.
И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.
54 Дупэ ачея, ау мынкат ши ау бэут, ел ши оамений каре ерау ымпреунэ ку ел, ши с-ау кулкат. Диминяца кынд с-ау скулат, робул а зис: „Лэсаци-мэ сэ мэ ынторк ла стэпынул меу.”
Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.
55 Фрателе ши мама фетей ау зис: „Фата сэ май рэмынэ кытва тимп ку ной, мэкар врео зече зиле: пе урмэ, поате сэ плече.”
А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
56 Ел ле-а рэспунс: „Ну мэ оприць, фииндкэ Домнул мь-а дат избындэ ын кэлэтория мя; лэсаци-мэ сэ плек ши сэ мэ дук ла стэпынул меу.”
А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.
57 Атунч, ей ау рэспунс: „Сэ кемэм пе фатэ ши с-о ынтребэм.”
Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.
58 Ау кемат дар пе Ребека ши й-ау зис: „Врей сэ те дучь ку омул ачеста?” „Да, вряу”, а рэспунс еа.
И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.
59 Ши ау лэсат пе сора лор Ребека сэ плече ку дойка ей, ку робул луй Авраам ши ку оамений луй.
И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.
60 Ау бинекувынтат пе Ребека ши й-ау зис: „О, сора ноастрэ, сэ ажунӂь мама а мий де зечь де мий ши сэмынца та сэ стэпыняскэ четэциле врэжмашилор сэй!”
И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
61 Ребека с-а скулат, ымпреунэ ку служничеле ей, ау ынкэлекат пе кэмиле ши ау урмат пе омул ачела. Робул а луат пе Ребека ши а плекат.
И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.
62 Исаак се ынторсесе де ла фынтына Лахай-Рой, кэч локуя ын цара де мязэзи.
А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;
63 Ынтр-о сярэ, кынд Исаак ешисе сэ куӂете ын тайнэ пе кымп, а ридикат окий ши с-а уйтат; ши ятэ кэ веняу ниште кэмиле.
А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.
64 Ребека а ридикат ши еа окий, а вэзут пе Исаак ши с-а дат жос де пе кэмилэ.
И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,
65 Ши а зис робулуй: „Чине есте омул ачеста каре вине ынаинтя ноастрэ пе кымп?” Робул а рэспунс: „Есте стэпынул меу!” Атунч, еа шь-а луат марама ши с-а акоперит.
И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.
66 Робул а историсит луй Исаак тоате лукруриле пе каре ле фэкусе.
И приповеди слуга Исаку све што је свршио.
67 Исаак а дус пе Ребека ын кортул мамей сале Сара; а луат пе Ребека, еа а фост неваста луй, ши ел а юбит-о. Астфел а фост мынгыят Исаак пентру пердеря мамей сале.
И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.
