Ӂенеза 23
1 Вяца Сарей а фост де о сутэ доуэзечь ши шапте де ань: ачештя сунт аний веций Сарей.
А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;
2 Сара а мурит ла Кириат-Арба, адикэ Хеброн, ын цара Канаан, ши Авраам а венит сэ желяскэ пе Сара ши с-о плынгэ.
И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.
3 Авраам с-а скулат апой динаинтя моартей сале ши а ворбит астфел фиилор луй Хет:
А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:
4 „Еу сунт стрэин ши венетик принтре вой; даци-мь ун огор, ка лок де ынгропаре ла вой, ка сэ-мь ынгроп моарта ши с-о ридик динаинтя мя.”
Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.
5 Фиий луй Хет ау рэспунс астфел луй Авраам:
А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:
6 „Аскултэ-не, домнуле! Ту ешть ка ун домнитор ал луй Думнезеу ын мижлокул ностру; ынгроапэ-ць моарта ын чел май бун дин морминтеле ноастре! Ничунул дин ной ну те ва опри сэ-ць ынгропь моарта ын мормынтул луй.”
Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.
7 Авраам с-а скулат ши с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя нородулуй цэрий, адикэ ынаинтя фиилор луй Хет.
Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;
8 Ши ле-а ворбит астфел: „Дакэ гэсиць ку кале сэ-мь ынгроп моарта ши с-о яу динаинтя окилор мей, аскултаци-мэ ши ругаць пентру мине пе Ефрон, фиул луй Цохар,
И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,
9 сэ-мь дя пештера Макпела, каре-й а луй ши каре есте кяр ла марӂиня огорулуй луй; сэ мь-о дя ын скимбул прецулуй ей, ка сэ-мь служяскэ дрепт лок пентру ынгропаре ын мижлокул востру.”
Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.
10 Ефрон ера ши ел аколо, ын мижлокул фиилор луй Хет. Ши Ефрон, Хетитул, а рэспунс луй Авраам ын аузул фиилор луй Хет ши ын аузул тутурор челор че тречяу пе поарта четэций:
А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:
11 „Ну, домнул меу, аскултэ-мэ! Ыць дэруеск огорул ши-ць дэруеск ши пештера каре есте ын ел. Ци ле дэруеск ын фаца фиилор нородулуй меу: ши ынгроапэ-ць моарта.”
Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.
12 Авраам с-а арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя нородулуй цэрий.
А Аврам се поклони народу земље оне,
13 Ши а ворбит астфел луй Ефрон ын аузул нородулуй цэрий: „Аскултэ-мэ, те рог! Ыць дау прецул огорулуй. Примеште-л де ла мине ши-мь вой ынгропа моарта ын ел.”
И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.
14 Ши Ефрон а рэспунс астфел луй Авраам:
А Ефрон одговори Авраму говорећи му:
15 „Домнул меу, аскултэ-мэ! О букатэ де пэмынт де патру суте де сикли де арӂинт – че есте ачаста ынтре мине ши тине? Ынгроапэ-ць дар моарта!”
Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.
16 Авраам а ынцелес пе Ефрон. Ши Авраам а кынтэрит луй Ефрон прецул кумпэрэрий деспре каре ворбисе, ын фаца фиилор луй Хет: патру суте де сикли де арӂинт, каре мерӂяу ла орьче негустор.
А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.
17 Огорул луй Ефрон дин Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, огорул ши пештера дин ел ши тоць копачий каре се афлау ын огор ши ын тоате хотареле луй де жур ымпрежур
И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,
18 ау фост ынтэрите астфел ка мошие а луй Авраам, ын фаца фиилор луй Хет ши а тутурор челор че тречяу пе поарта четэций.
Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.
19 Дупэ ачея, Авраам а ынгропат пе Сара, невастэ-са, ын пештера дин огорул Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, адикэ Хеброн, ын цара Канаан.
Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.
20 Огорул ши пештера дин ел ау фост ынтэрите астфел луй Авраам, ка огор пентру ынмормынтаре, де кэтре фиий луй Хет.
И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.
