Ӂенеза 19
1 Чей дой ынӂерь ау ажунс ла Содома сяра, ши Лот шедя ла поарта Содомей. Кынд й-а вэзут, Лот с-а скулат, ле-а ешит ынаинте ши с-а плекат пынэ ла пэмынт.
А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
2 Апой а зис: „Домний мей, интраць, вэ рог, ын каса робулуй востру, ка сэ рэмынець песте ноапте ын еа, ши спэлаци-вэ пичоареле; мыне вэ вець скула де диминяцэ ши вэ вець ведя де друм.” „Ну”, ау рэспунс ей, „чи вом петрече ноаптя ын улицэ.”
И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.
3 Дар Лот а стэруит де ей пынэ ау венит ши ау интрат ын каса луй. Ле-а прегэтит о чинэ, а пус сэ коакэ азиме ши ау мынкат.
Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.
4 Дар ну се кулкасерэ ынкэ, ши оамений дин четате, бэрбаций дин Содома, тинерь ши бэтрынь, ау ынконжурат каса; тот нородул а алергат дин тоате колцуриле.
И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,
5 Ау кемат пе Лот ши й-ау зис: „Унде сунт оамений каре ау интрат ла тине ын ноаптя ачаста? Скоате-й афарэ ла ной, ка сэ не ымпреунэм ку ей.”
И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.
6 Лот а ешит афарэ ла ей ла ушэ, а ынкуят уша дупэ ел
А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,
7 ши а зис: „Фрацилор, вэ рог, ну фачець о асеменя рэутате!
И рече им: Немојте, браћо, чинити зла.
8 Ятэ кэ ам доуэ фете каре ну штиу де бэрбат; ам сэ ви ле адук афарэ ши ле вець фаче че вэ ва плэчя. Нумай ну фачець нимик ачестор оамень, фииндкэ ау венит суб умбра акоперишулуй касей меле.”
Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.
9 Ей ау стригат: „Плякэ!” Ши ау зис: „Омул ачеста а венит сэ локуяскэ аич ка ун стрэин ши акум вря сэ факэ пе жудекэторул. Ей бине, о сэ-ць фачем май рэу декыт лор.” Ши, ымпингынд пе Лот ку сила, с-ау апропият сэ спаргэ уша.
А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.
10 Дар бэрбаций ачея ау ынтинс мына, ау трас пе Лот ынэунтру ла ей ын касэ ши ау ынкуят уша.
А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.
11 Яр пе оамений каре ерау ла уша касей й-ау ловит ку орбире, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре, аша кэ деӂяба се трудяу сэ гэсяскэ уша.
А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.
12 Бэрбаций ачея ау зис луй Лот: „Пе чине май ай аич? Ӂинерь, фий ши фийче ши тот че ай ын четате – скоате-й дин локул ачеста.
Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
13 Кэч авем сэ нимичим локул ачеста, пентру кэ а ажунс маре плынӂере ынаинтя Домнулуй ымпотрива локуиторилор луй. Де ачея не-а тримис Домнул, ка сэ-л нимичим.”
Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
14 Лот а ешит ши а ворбит ку ӂинерий сэй, каре луасерэ пе фетеле луй: „Скулаци-вэ”, а зис ел, „ешиць дин локул ачеста; кэч Домнул аре сэ нимичяскэ четатя.” Дар ӂинерий луй кредяу кэ глумеште.
И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.
15 Кынд с-а крэпат де зиуэ, ынӂерий ау стэруит де Лот зикынд: „Скоалэ-те, я-ць неваста ши челе доуэ фете, каре се афлэ аич, ка сэ ну перь ши ту ын нелеӂюиря четэций.”
А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.
16 Ши, фииндкэ Лот зэбовя, бэрбаций ачея й-ау апукат де мынэ пе ел, пе невастэ-са ши пе челе доуэ фете але луй, кэч Домнул воя сэ-й круце; л-ау скос ши л-ау лэсат афарэ дин четате.
А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.
17 Дупэ че й-ау скос афарэ, унул дин ей а зис: „Скапэ-ць вяца; сэ ну те уйць ынапой ши сэ ну те опрешть ын вреун лок дин кымпие. Скапэ ла мунте, ка сэ ну перь.”
И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.
18 Лот ле-а зис: „О! ну, Доамне!
А Лот им рече: Немој, Господе!
19 Ятэ кэ ам кэпэтат тречере ынаинтя Та ши ай арэтат маре ындураре фацэ де мине, пэстрынду-мь вяца, дар ну пот сэ фуг ла мунте ынаинте ка сэ мэ атингэ прэпэдул ши вой пери.
Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
20 Ятэ, четатя ачаста есте дестул де апроапе ка сэ фуг ын еа ши есте микэ. О! де аш путя сэ фуг аколо…, есте аша де микэ… ши сэ скап ку вяцэ!”
Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
21 Ши Ел й-а зис: „Ятэ кэ-ць фак ши хатырул ачеста ши ну вой нимичи четатя де каре ворбешть.
А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.
22 Грэбеште-те де фуӂь ын еа, кэч ну пот фаче нимик пынэ ну вей ажунӂе аколо.” Пентру ачея с-а пус четэций ачелея нумеле Цоар.
Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
23 Рэсэря соареле пе пэмынт кынд а интрат Лот ын Цоар.
И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
24 Атунч, Домнул а фэкут сэ плоуэ песте Содома ши песте Гомора пучоасэ ши фок де ла Домнул дин чер.
Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
25 А нимичит ку десэвыршире четэциле ачеля, тоатэ кымпия ши пе тоць локуиторий четэцилор, ши тот че крештя пе пэмынт.
И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
26 Неваста луй Лот с-а уйтат ынапой ши с-а префэкут ынтр-ун стылп де саре.
Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
27 Авраам с-а скулат а доуа зи дис-де-диминяцэ ши с-а дус ла локул унде стэтусе ынаинтя Домнулуй.
А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;
28 Шь-а ындрептат привириле спре Содома ши Гомора ши спре тоатэ кымпия ши ятэ кэ а вэзут ридикынду-се де пе пэмынт ун фум, ка фумул унуй куптор.
И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
29 Кынд а нимичит Думнезеу четэциле кымпией, Шь-а адус аминте де Авраам ши а скэпат пе Лот дин мижлокул прэпэдулуй, прин каре а сурпат дин темелие четэциле унде ышь ашезасе Лот локуинца.
Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.
30 Лот а ешит дин Цоар ши а рэмас пе мунте ку челе доуэ фете але луй, кэч с-а темут сэ рэмынэ ын Цоар. А локуит ынтр-о пештерэ ку челе доуэ фете але луй.
А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.
31 Чя май маре а зис челей май тинере: „Татэл ностру есте бэтрын ши ну май есте ничун бэрбат ын цинутул ачеста ка сэ интре ла ной, дупэ обичеюл тутурор цэрилор.
А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи.
32 Вино сэ пунем пе татэл ностру сэ бя вин ши сэ не кулкэм ку ел, ка сэ не пэстрэм сэмынца прин татэл ностру.”
Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
33 Ау фэкут дар пе татэл лор де а бэут вин ын ноаптя ачея, ши чя май маре с-а дус ши с-а кулкат ку татэл ей. Ел н-а бэгат де сямэ нич кынд с-а кулкат еа, нич кынд с-а скулат.
И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
34 А доуа зи, чя май маре а зис челей май тинере: „Ятэ, еу м-ам кулкат ын ноаптя трекутэ ку татэл меу; хайдем сэ-й дэм сэ бя вин ши ын ноаптя ачаста, ши ду-те де те кулкэ ши ту ку ел, ка сэ не пэстрэм сэмынца прин татэл ностру.”
А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
35 Ау дат татэлуй лор де а бэут вин ши ын ноаптя ачея; апой чя май тынэрэ с-а дус ши с-а кулкат ку ел. Ел н-а бэгат де сямэ нич кынд с-а кулкат еа, нич кынд с-а скулат.
Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
36 Челе доуэ фете але луй Лот ау рэмас астфел ынсэрчинате де татэл лор.
И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.
37 Чя май маре а нэскут ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Моаб. Ел есте татэл моабицилор дин зиуа де азь.
И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.
38 Чя май тынэрэ а нэскут ши еа ун фиу, кэруя й-а пус нумеле Бен-Амми. Ел есте татэл амоницилор дин зиуа де азь.
Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.
