Езекиел 8
1 Ын ал шаселя ан, ын зиуа а чинчя а луний а шася, пе кынд шедям ын касэ, ши бэтрыний луй Иуда шедяу ынаинтя мя, мына Домнулуй Думнезеу а кэзут песте мине.
А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.
2 М-ам уйтат ши ятэ кэ ера ун кип каре авя о ынфэцишаре де ом; де ла коапсе ын жос ера фок ши де ла коапсе ын сус ера чева стрэлучитор, ка ниште арамэ луструитэ.
И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.
3 Ел а ынтинс чева ка о мынэ ши м-а апукат де зулуфий капулуй. Духул м-а рэпит ынтре пэмынт ши чер ши м-а дус, ын ведений думнезеешть, ла Иерусалим, ла уша порций де ла куртя динэунтру, каре каутэ спре мязэноапте, унде ера локул идолулуй ӂелозией, каре стырня ӂелозия Домнулуй.
И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.
4 Ши ятэ кэ слава Думнезеулуй луй Исраел ера аколо, аша кум о вэзусем ын вале.
И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.
5 Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, я ридикэ окий спре мязэноапте!” Ам ридикат окий спре мязэноапте; ятэ кэ идолул ачеста ал ӂелозией ера ла мязэноапте де поарта алтарулуй, ла интраре.
И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.
6 Ши Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, везь че фак ей? Везь ту мариле урычунь пе каре ле сэвыршеште аич каса луй Исраел, ка сэ Мэ депэртезе де Сфынтул Меу Локаш? Дар вей май ведя ши алте урычунь ши май марь!”
Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.
7 Атунч м-а дус ла поарта курций. М-ам уйтат ши ятэ кэ ера о гаурэ ын перете!
И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.
8 Ши мь-а зис: „Фиул омулуй, я сапэ ын перете!” Ам сэпат ын зид ши ятэ кэ ера о ушэ.
А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.
9 Ши мь-а зис: „Интрэ ши везь урычуниле челе реле пе каре ле сэвыршеск ей аич!”
Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.
10 Ам интрат ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ ерау тот фелул де кипурь де тырытоаре ши де добитоаче урычоасе ши тоць идолий касей луй Исраел зугрэвиць пе перете де жур ымпрежур.
И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.
11 Ынаинтя ачестор идоль стэтяу шаптезечь де оамень дин бэтрыний касей луй Исраел, ын мижлокул кэрора ера Иаазания, фиул луй Шафан; фиекаре дин ей авя о кэделницэ ын мынэ ши се ынэлца ун нор грос де тэмые.
И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.
12 Ши Ел мь-а зис: „Фиул омулуй, везь че фак ын ынтунерик бэтрыний касей луй Исраел, фиекаре ын одая луй плинэ де кипурь? Кэч ей зик: ‘Ну не веде Домнул; а пэрэсит Домнул цара ачаста!’”
Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.
13 Ши мь-а зис: „Вей май ведя ши алте урычунь марь пе каре ле сэвыршеск ей!”
Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.
14 Ши м-а дус ла интраря порций Касей Домнулуй динспре мязэноапте. Ши ятэ кэ аколо стэтяу ниште фемей каре плынӂяу пе Тамуз.
И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом.
15 Ши Ел мь-а зис: „Везь, фиул омулуй? Вей май ведя ши алте урычунь май марь декыт ачестя!”
И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.
16 Ши м-а дус ын куртя динэунтру а Касей Домнулуй. Ши ятэ кэ, ла уша Темплулуй Домнулуй, ынтре придвор ши алтар, ерау апроапе доуэзечь ши чинч де оамень ку досул ынторс спре Темплул Домнулуй ши ку фаца спре рэсэрит ши се ынкинау ынаинтя соарелуй, спре рэсэрит.
И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.
17 Ши Ел мь-а зис: „Везь, фиул омулуй? Есте пря пуцин оаре пентру каса луй Иуда кэ сэвыршеск ей урычуниле пе каре ле сэвыршеск аич? Требуя сэ май умпле ши цара ку силничие ши сэ ну ынчетезе сэ Мэ мыние? Ятэ кэ ей ышь апропие рамура де нас!
Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.
18 Де ачея ши Еу вой лукра ку урӂие, окюл Меу ва фи фэрэ милэ ши ну Мэ вой ындура; кяр дакэ вор стрига ын гура маре ла урекиле Меле, тот ну-й вой аскулта.”
Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.
