Езекиел 29
1 Ын анул ал зечеля, ын зиуа а доуэспрезечя а луний а зечя, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
Године десете, десетог месеца, дванаестог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2 „Фиул омулуй, ынтоарче-те ку фаца спре Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, ши пророчеште ымпотрива луй ши ымпотрива ынтрегулуй Еӂипт!
Сине човечји, окрени лице своје према Фараону цару мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира.
3 Ворбеште ши спуне: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ кэ ам неказ пе тине, Фараоане, ымпэратул Еӂиптулуй, крокодил маре, каре те кулчь ын мижлокул рыурилор тале ши зичь: ‹Рыул меу, Нилул, есте ал меу, еу л-ам фэкут!›
Говори и реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе мисирски, змају велики што лежиш усред река својих, који рече: Моја је река; ја сам је начинио себи.
4 Ыць вой пуне ынсэ ун кырлиг ын фэлчь, вой липи пештий рыурилор тале де солзий тэй ши те вой скоате дин мижлокул рыурилор тале ку тоць пештий каре се афлэ ын еле ши каре се вор липи де солзий тэй.
Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у рекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из река твојих и све рибе из река твојих нахватане на крљушти твоје.
5 Те вой арунка ын пустиу, пе тине ши пе тоць пештий дин рыуриле тале. Вей кэдя пе фаца огоарелор, ну вей фи ридикат, нич ынгропат, чи те вой да де мынкаре фярелор пэмынтулуй ши пэсэрилор черулуй.
И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих река, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, зверима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу.
6 Ши тоць локуиторий Еӂиптулуй вор шти кэ Еу сунт Домнул, пентру кэ ау фост о проптя де трестие пентру каса луй Исраел.
И сви ће становници мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљевом.
7 Кынд ау пус мына пе тине, те-ай рупт ши ле-ай стрэпунс тот умэрул; кынд с-ау проптит де тине, те-ай сфэрымат ши ле-ай скрынтит шолдуриле.»
Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.
8 Де ачея аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, вой адуче сабия ымпотрива та ши вой нимичи ку десэвыршире дин мижлокул тэу оамений ши вителе.
Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу пустити на те мач, и истребићу из тебе људе и стоку.
9 Цара Еӂиптулуй ва ажунӂе о пустиетате ши ун пустиу ши вор шти кэ Еу сунт Домнул, пентру кэ а зис: ‹Нилул есте ал меу, еу л-ам фэкут!›
И земља ће се мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: Моја је река, и ја сам је начинио.
10 Де ачея, ятэ кэ ам неказ пе тине ши пе рыуриле тале ши вой префаче цара Еӂиптулуй ынтр-ун пустиу ши ынтр-о пустиетате, де ла Мигдол пынэ ла Сиена ши пынэ ла хотареле Етиопией.
Зато ево ме на тебе и на реке твоје, и обратићу земљу мисирску у пустош и саму пустињу, од куле синске до међе етиопске.
11 Нич пичор де ом ну ва трече прин еа, нич пичор де витэ ну ва трече прин еа ши ва рэмыне патрузечь де ань фэрэ сэ фие локуитэ.
Неће прелазити преко ње ногом својом човек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живети у њој четрдесет година.
12 Вой префаче цара Еӂиптулуй ынтр-о пустиетате ын мижлокул алтор цэрь пустиите, ши четэциле ей вор фи пустий ынтре алте четэць пустий тимп де патрузечь де ань. Яр пе еӂиптень ый вой рисипи принтре нямурь ши-й вой ымпрэштия ын фелурите цэрь.»
И учинићу од земље мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њени међу пустим градовима бити пустош четрдесет година, и расејаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама.
13 Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Дупэ патрузечь де ань, вой стрынӂе пе еӂиптень дин мижлокул попоарелор ынтре каре ый вой рисипи.
Јер овако вели Господ Господ: После четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расејани.
14 Вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай Еӂиптулуй, ый вой адуче ынапой ын цара Патрос, ын цара лор де баштинэ, ши вор алкэтуи аколо о ымпэрэцие слабэ.
И повратићу робље мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и онде ће бити мало царство.
15 Да, ва фи чя май неынсемнатэ динтре ымпэрэций ши ну се ва май ынэлца песте нямурь; ый вой ымпуцина, ка сэ ну стэпыняскэ песте нямурь.
Мало ће бити мимо осталих царстава, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима.
16 Ымпэрэция ачаста ну ва май фи пентру каса луй Исраел о причинэ де ынкредере, чи ый ва адуче аминте де нелеӂюиря ей, кынд се ынторчя спре ей. Ши вор шти кэ Еу сунт Домнул Думнезеу.»’”
И неће више бити дому Израиљевом узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ.
17 Ын ал доуэзечь ши шаптеля ан, ын зиуа ынтый а луний ынтый, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
А двадесет седме године, првог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
18 „Фиул омулуй, Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, шь-а пус оастя сэ факэ о службэ гря ымпотрива Тирулуй. Тоате капетеле ау ажунс плешуве, тоць умерий сунт жупуиць ши н-а луат де ла Тир ничо платэ, нич ел, нич оастя луй, пентру служба пе каре а фэкут-о ымпотрива луй.
Сине човечји, Навуходоносор цар вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одре, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега.
19 Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Ятэ кэ дау луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, цара Еӂиптулуй; ел ый ва ридика богэцииле, о ва прэда ши о ва жефуи; ачаста ва фи плата оштий луй!
Зато овако вели Господ Господ: Ево ја дајем Навуходоносору цару вавилонском земљу мисирску, и он ће одвести народ и однети плен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци.
20 Ка платэ пентру служба фэкутэ ымпотрива Тирулуй, ый дау цара Еӂиптулуй, кэч пентру Мине с-ау остенит, зиче Домнул Думнезеу.
За труд којим се трудио око тога дадох му земљу мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ.
21 Ын зиуа ачея, вой да тэрие касей луй Исраел ши-ць вой дескиде гура веселэ ын мижлокул лор; ши вор шти кэ Еу сунт Домнул.’”
У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљевом, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ.
