< Езекиел 27 >

1 Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 „Ши ту, фиул омулуй, ростеште ачастэ кынтаре де жале асупра Тирулуй!
И ти сине човечји, наричи за Тиром,
3 Спуне Тирулуй: ‘Ту, каре стай пе малул мэрий ши фачь негоц ку попоареле унуй маре нумэр де остроаве, аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Тируле, ту зичяй: ‹Еу сунт де о десэвыршитэ фрумусеце!›
И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп.
4 Цинутул тэу есте ын инима мэрилор ши чей че те-ау зидит те-ау фэкут десэвыршит де фрумос.
Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим.
5 Ку кипарошь дин Сенир ць-ау фэкут тоате латуриле корэбиилор. Ау луат чедри дин Либан, ка сэ-ць ридиче катарӂеле;
Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.
6 лопециле ци ле-ау фэкут дин стежарь де Басан ши лавицеле, ку филдеш принс ын чимишир, адус дин остроавеле Китим.
Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских.
7 Пынзеле каре-ць служяу ка стяг ерау де ин субцире дин Еӂипт, кусут ла гергеф, яр ынвелитоаря та ера де пурпурэ албастрэ ши рошие, дин остроавеле Елишей.
Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се.
8 Локуиторий Сидонулуй ши Арвадулуй ыць ерау выслашь ши чей май ынцелепць дин мижлокул тэу, Тируле, ыць ерау кырмачь.
Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари.
9 Бэтрыний Гебалулуй ши лукрэторий луй искусиць ерау ла тине ши-ць дреӂяу крэпэтуриле. Тоате корэбииле мэрий ку маринарий лор ерау ла тине, ка сэ факэ скимб де мэрфурь ку тине.
Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом.
10 Чей дин Персия, дин Луд ши дин Пут служяу ын оастя та ка оамень де рэзбой; ей ышь спынзурау ын тине скутул ши койфул ши-ць дэдяу стрэлучире.
Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху.
11 Чей дин Арвад ыць умпляу зидуриле ку рэзбойничий тэй ши оамений витежь ерау ын турнуриле тале. Ей ышь атырнау павезеле пе тоате зидуриле тале ши-ць десэвыршяу астфел фрумусеця.
Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту.
12 Чей дин Тарс фэчяу негоц ку тине ку тот фелул де мэрфурь пе каре ле авяй дин белшуг. Веняу ла тыргул тэу ку арӂинт, ку фер, ку коситор ши ку плумб.
Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје.
13 Иаванул, Тубалул ши Мешекул фэчяу негоц ку тине; дэдяу робь ши унелте де арамэ ын скимбул мэрфурилор тале.
Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје.
14 Чей дин каса Тогармей адучяу ла тыргул тэу кай, кэлэрець ши катырь.
А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје.
15 Чей дин Дедан фэчяу негоц ку тине; негоцул мултор остроаве тречя прин мыниле тале; ыць адучяу ка бир коарне де филдеш ши де абанос.
Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену.
16 Сирия фэчя негоц ку тине, ку мареле нумэр де лукрурь фэкуте де тине; ей веняу ла тыргул тэу ку смаралд, пурпурэ ши материй пестрице, ку ин субцире, мэрӂян ши агат.
Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.
17 Иуда ши цара луй Исраел фэчяу негоц ку тине; ыць дэдяу грыу де Минит, турте, мьере, унтделемн ши ляк алинэтор ын скимбул мэрфурилор тале.
Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом.
18 Дамаскул фэчя негоц ку тине, ку мареле нумэр де лукрурь фэкуте де тине, ку тот фелул де мэрфурь пе каре ле авяй дин белшуг; ыць дэдя вин дин Хелбон ши лынэ албэ.
Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном.
19 Веданул ши Иаванул, де ла Узал, веняу ла тыргул тэу: фер лукрат, касие ши трестие мироситоаре ерау скимбате ку тине.
И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом.
20 Деданул фэчя негоц ку тине ку ынвелиторь де пус пе кал.
Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола.
21 Арабия ши тоць воевозий Кедарулуй ерау негусторий тэй ши-ць адучяу мей, бербечь ши цапь.
Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје.
22 Негусторий дин Себа ши дин Раема фэчяу негоц ку тине; ыць плэтяу ку челе май буне миресме, ку петре скумпе ши аур мэрфуриле тале.
Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.
23 Харанул, Канехул ши Еденул, негусторий дин Себа, дин Асирия, дин Килмад фэчяу негоц ку тине;
Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.
24 фэчяу негоц ку тине де хайне скумпе, де мантале де пурпурэ албастрэ ши кусэтурь ла гергеф, де ковоаре скумпе, пусе ын лэзь де фуний, сучите ши бине ымплетите, адусе ла тыргул тэу.
Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра.
25 Корэбииле дин Тарс ыць адучяу мэрфуриле пе маре; ерай ын кулмя богэцией ши славей, ын инима мэрилор!
Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском.
26 Выслаший тэй те дучяу пе апе марь, дар ун вынт де ла рэсэрит те ва сфэрыма ын инима мэрилор!
Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора.
27 Богэцииле тале, тыргуриле тале ши мэрфуриле тале, маринарий ши кырмачий тэй, чей че ыць дрег крэпэтуриле корэбиилор ши чей че фак скимб де мэрфурь ку тине, тоць оамений де рэзбой каре сунт ын тине ши тоатэ мулцимя каре есте ын мижлокул тэу се вор прэбуши ын инима мэрилор ын зиуа кэдерий тале.
Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.
28 Тоате валуриле мэрий се вор кутремура де ципетеле кырмачилор тэй!
Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.
29 Ши тоць выслаший, маринарий, тоць кырмачий де пе маре се вор да жос дин корэбий ши вор пэши пе ускат.
И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.
30 Вор стрига ку глас таре дин причина та ши вор скоате ципете амарниче. Ышь вор арунка цэрынэ ын кап ши се вор тэвэли ын ченушэ.
И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.
31 Ышь вор раде капул дин причина та ши се вор ымбрэка ын сачь, те вор плынӂе ку суфлетул амэрыт ши ку мыхнире маре.
И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.
32 Ын дуреря лор, вор фаче ун кынтек де жале асупра та, те вор бочи ши вор зиче: ‹Чине ера ка Тирул, чел нимичит ын мижлокул мэрий?
И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора?
33 Кынд ешяу мэрфуриле тале пе мэрь, сэтурай ун маре нумэр де попоаре; ку белшугул авуциилор ши мэрфурилор тале, ымбогэцяй пе ымпэраций пэмынтулуй.
Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске.
34 Акум ынсэ ешть сфэрымат де мэрь, негоцул тэу а перит ын адынчимя апелор ши тоатэ мулцимя та де оамень с-а куфундат одатэ ку тине!
Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.
35 Тоць локуиторий остроавелор стау ынмэрмуриць дин причина та, ымпэраций лор стау ку пэрул вылвой де гроазэ ши ле тремурэ фаца!
Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу.
36 Негусторий попоарелор флуерэ асупра та! Ешть нимичит де тот ши те-ай дус пентру тотдяуна!›»’”
Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века.

< Езекиел 27 >