Езекиел 26
1 Ын анул ал унспрезечеля, ын зиуа ынтый а луний, Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
А једанаесте године први дан месеца дође ми реч Господња говорећи:
2 „Фиул омулуй, пентру кэ Тирул а зис деспре Иерусалим: ‘Ха! Ха! Есте здробитэ поарта попоарелор! Ши се ынтоарче ла мине! Мэ вой ымбогэци, кэч ел а рэмас пустиу!’,
Сине човечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! Разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опусте;
3 де ачея аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Ятэ кэ ам неказ пе тине, Тируле, ши вой адуче ымпотрива та мулте нямурь, кум ышь ридикэ маря валуриле!
Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовим.
4 Еле вор дэрыма зидуриле Тирулуй, ый вор сурпа турнуриле, ый вой рэзуи ши цэрына ши о вой фаче о стынкэ гоалэ.
И они ће обалити зидове тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.
5 Ва рэмыне ын маре ка ун лок унде се вор ынтинде мреже де принс пеште; Еу ам ворбит’, зиче Домнул Думнезеу. ‘Ва фи прада нямурилор!
И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.
6 Четэциле дин цинутул луй вор фи трекуте прин сабие. Ши вор шти астфел кэ Еу сунт Домнул.’
И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.
7 Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Ятэ кэ адук де ла мязэноапте ымпотрива Тирулуй пе Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, ымпэратул тутурор ымпэрацилор, ку кай, каре, кэлэрець ши ку о маре мулциме де попоаре.
Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора, цара вавилонског са севера, цара над царевима, с коњима и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.
8 Ел ва нимичи ку сабия четэциле дин цинутул тэу; ва фаче шанцурь де апэраре ымпотрива та, ва ридика ынтэритурь ши ва ридика скутул ымпотрива та.
Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.
9 Ва ындрепта ловитуриле бербечилор сэй ымпотрива зидурилор тале ши ыць ва сурпа турнуриле ку машиниле луй.
И наместиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.
10 Мулцимя каилор луй те ва акопери де праф, зидуриле тале се вор кутремура де вуетул кэлэрецилор, роцилор ши карелор кынд ва интра Небукаднецар пе порциле тале кум се интрэ ынтр-о четате кучеритэ;
Од мноштва коња његових покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.
11 ва кэлка тоате улицеле тале ку копителе каилор луй ши-ць ва учиде попорул ку сабия, ши стылпий мындрией тале вор кэдя ла пэмынт.
Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.
12 Ыць вор ридика богэцииле, ыць вор прэда мэрфуриле, ыць вор сурпа зидуриле, ыць вор дэрыма каселе тале челе плэкуте ши вор арунка ын апе петреле, лемнеле ши цэрына та.
И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.
13 Вой фаче сэ ынчетезе астфел гласул кынтечелор тале ши ну се ва май аузи сунетул харпелор тале.
И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.
14 Те вой фаче о стынкэ гоалэ; вей фи ка ун лок ын маре унде се вор ынтинде мреже де принс пештий ши ну вей май фи зидит ла лок. Кэч Еу, Домнул, ам ворбит’, зиче Домнул Думнезеу.
И учинићу од тебе го камен, бићеш место где се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.
15 Аша ворбеште Домнул Думнезеу деспре Тир: ‘Се вор кутремура остроавеле де вуетул кэдерий тале, де ӂеметеле рэницилор ши де мэчелул дин мижлокул тэу.
Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твог, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби?
16 Тоць воевозий мэрий се дау жос де пе скаунеле лор де домние, ышь скот манталеле ши ышь ляпэдэ хайнеле кусуте ла гергеф; се ынвелеск ын спаймэ ши стау пе пэмынт; ынтруна тремурэ де гроазэ ши стау ынмэрмуриць дин причина та.
Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.
17 Ей фак о кынтаре де жале асупра та ши-ць зик: «Вай, кум ай фост нимичит ту, каре ерай локуит де чей че стрэбат мэриле, четате веститэ, каре ерай путерникэ пе маре! Кум а фост нимичитэ четатя ачаста ку локуиторий ей, каре бэгау гроаза ын тоць чей димпрежур!
И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У коме живљаху поморци, који беше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свима који живљаху у теби.
18 Акум тремурэ остроавеле ын зиуа кэдерий тале, стау ынгрозите остроавеле мэрий де сфыршитул тэу.»’
Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.
19 Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Кынд те вой префаче ынтр-о четате пустие, ка четэциле каре н-ау локуиторь, кынд вой ридика ымпотрива та адынкул ши кынд те вор акопери апеле челе марь,
Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустим градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,
20 те вой коборы ымпреунэ ку чей че се кобоарэ ын гроапэ, ла попорул де одиниоарэ, ши те вой ашеза ын адынчимиле пэмынтулуй, ын сингурэтэць вешниче, лынгэ чей че с-ау коборыт ын гроапэ, ка сэ ну май фий локуитэ ши сэ ну те май сколь ын цара челор вий.
И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих.
21 Те вой нимичи ку десэвыршире, ши ну вей май фи; те вор кэута, ши ну те вор май гэси ничодатэ’, зиче Домнул Думнезеу.”
Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи до века, говори Господ Господ.
