< Езекиел 11 >
1 Духул м-а рэпит ши м-а дус ла поарта де рэсэрит а Касей Домнулуй, каре каутэ спре рэсэрит. Ши ятэ кэ, ла интраря порций, ерау доуэзечь ши чинч де оамень ши, ын мижлокул лор, ам вэзут пе Иаазания, фиул луй Азур, ши пе Пелатия, фиул луй Беная, кэпетенииле попорулуй.
Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне.
2 Ши Домнул мь-а зис: „Фиул омулуй, ачештя сунт оамений каре фак планурь нелеӂюите ши дау сфатурь реле ын четатя ачаста!
И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду,
3 Ей зик: ‘Ну есте ынкэ время потривитэ ка сэ зидим касе! Четатя есте казанул ши ной сунтем карня.’
Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.
4 Де ачея пророчеште ымпотрива лор, пророчеште, фиул омулуй!”
Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји.
5 Атунч, Духул Домнулуй а кэзут песте мине ши мь-а зис: „Спуне: ‘Аша ворбеште Домнул: «Астфел ворбиць вой, каса луй Исраел! Ши че вэ вине ын гынд, штиу фоарте бине!
И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег.
6 Аць фэкут о мулциме де оморурь ын четатя ачаста ши аць умплут улицеле ку чей учишь.»
Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених.
7 Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Морций воштри пе каре й-аць ынтинс ын мижлокул четэций ачестея сунт карня ши еа есте казанул, дар вой вець фи скошь афарэ дин еа.
Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.
8 Вэ темець де сабие, дар Еу вой адуче сабие песте вой», зиче Домнул Думнезеу.
Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.
9 «Вэ вой скоате дин четатя ачаста, вэ вой да ын мыниле стрэинилор ши вой ымплини жудекэциле меле ымпотрива воастрэ!
И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.
10 Вець кэдя ловиць де сабие, вэ вой жудека ла хотарул луй Исраел ши вець шти кэ Еу сунт Домнул.
Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.
11 Четатя ачаста ну ва фи казанул востру ши вой ну вець фи карня дин ел, чи ла хотарул луй Исраел вэ вой жудека!
Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.
12 Ши вець шти кэ Еу сунт Домнул, але кэруй порунчь ну ле-аць урмат ши але кэруй леӂь ну ле-аць ымплинит ши аць лукрат дупэ обичеюриле нямурилор каре вэ ынконжоарэ.»’”
И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас.
13 Пе кынд пророчям еу, а мурит Пелатия, фиул луй Беная. Еу ам кэзут ку фаца ла пэмынт ши ам стригат ку глас таре: „Ах, Доамне Думнезеуле, врей сэ нимичешть Ту ши че а май рэмас дин Исраел?”
А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев?
14 Ши кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
А глас Господњи дође ми говорећи:
15 „Фиул омулуй, фраций тэй, да, фраций тэй чей дин робие ши тоатэ каса луй Исраел сунт ачея деспре каре зик локуиторий Иерусалимулуй: ‘Ей сунт департе де Домнул, цара не-а фост датэ ноуэ ын стэпынире!…’
Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство.
16 Де ачея спуне деспре ей: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Дакэ-й цин депэртаць принтре нямурь, дакэ й-ам рисипит ын фелурите цэрь, тотушь ле-ам фост ун Темплу пентру кытэва време, ын цара ын каре ау венит.»’
Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.
17 Де ачея сэ ле спуй: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вэ вой стрынӂе дин мижлокул попоарелор, вэ вой адуна ярэшь дин цэриле ын каре сунтець рисипиць ши вэ вой да цара луй Исраел.»’
Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву.
18 Ши, кынд вор вени ын еа, вор скоате де аколо тоць идолий ши тоате урычуниле.
И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене.
19 Ле вой да о алтэ инимэ ши вой пуне ун дух ноу ын вой. Вой луа дин трупул лор инима де пятрэ ши ле вой да о инимэ де карне,
И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,
20 ка сэ урмезе порунчиле Меле, сэ пэзяскэ ши сэ ымплиняскэ леӂиле Меле, ши ей вор фи попорул Меу, яр Еу вой фи Думнезеул лор.
Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.
21 Дар ачелора а кэрор инимэ симте плэчере фацэ де идолий ши урычуниле лор, ле вой ынтоарче фаптеле асупра капулуй лор”, зиче Домнул Думнезеу.
А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.
22 Дупэ ачея, херувимий шь-ау ынтинс арипиле, ынсоциць де роць, ши слава Думнезеулуй луй Исраел ера сус, дясупра лор.
Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима.
23 Слава Домнулуй с-а ынэлцат дин мижлокул четэций ши с-а ашезат пе мунтеле де ла рэсэритул четэций.
И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.
24 Пе мине ынсэ м-а рэпит Духул ши м-а дус ярэшь ын ведение, прин Духул луй Думнезеу, ын Халдея, ла принший де рэзбой. Ши астфел ведения пе каре о авусесем а перит де ла мине.
А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене.
25 Апой ам спус приншилор де рэзбой тоате лукруриле пе каре ми ле дескоперисе Домнул.
И казах робљу све речи Господње што ми показа.