Естера 8
1 Ын ачеяшь зи, ымпэратул Ахашверош а дат ымпэрэтесей Естера каса луй Хаман, врэжмашул иудеилор. Ши Мардохеу а венит ынаинтя ымпэратулуй, кэч Естера арэтасе легэтура ей де рудение ку ел.
Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;
2 Ымпэратул шь-а скос инелул пе каре-л луасе ынапой де ла Хаман ши л-а дат луй Мардохеу. Естера, дин партя ей, а пус пе Мардохеу песте каса луй Хаман.
И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.
3 Апой Естера а ворбит дин ноу ынаинтя ымпэратулуй. С-а арункат ла пичоареле луй, а плынс, л-а ругат сэ опряскэ урмэриле рэутэций луй Хаман, Агагитул, ши избында планурилор луй ымпотрива иудеилор.
Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце.
4 Ымпэратул а ынтинс тоягул ымпэрэтеск де аур Естерей, каре с-а ридикат ши а стат ын пичоаре ынаинтя ымпэратулуй.
Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.
5 Еа а зис атунч: „Дакэ ымпэратул гэсеште ку кале ши дакэ ам кэпэтат тречеря ынаинтя луй, дакэ лукрул паре потривит ымпэратулуй ши дакэ еу сунт плэкутэ ынаинтя луй, сэ се скрие ка сэ се ынтоаркэ скрисориле фэкуте де Хаман, фиул луй Хамедата, Агагитул, ши скрисе де ел ку гынд сэ пярдэ пе иудеий каре сунт ын тоате цинутуриле ымпэратулуй.
И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим.
6 Кэч кум аш путя еу сэ вэд ненорочиря каре ар атинӂе пе попорул меу ши кум аш путя сэ вэд нимичиря нямулуй меу?”
Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој?
7 Ымпэратул Ахашверош а зис ымпэрэтесей Естера ши иудеулуй Мардохеу: „Ятэ, ам дат Естерей каса луй Хаман, ши ел а фост спынзурат пе спынзурэтоаре, пентру кэ ынтинсесе мына ымпотрива иудеилор.
А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.
8 Скриець дар ын фолосул иудеилор кум вэ ва плэчя, ын нумеле ымпэратулуй, ши печетлуиць ку инелул ымпэратулуй. Кэч о скрисоаре скрисэ ын нумеле ымпэратулуй ши печетлуитэ ку инелул ымпэратулуй ну поате фи десфиинцатэ.”
Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи.
9 Логофеций ымпэратулуй ау фост кемаць ын время ачея, ын а доуэзечь ши трея зи а луний а трея, адикэ луна Сиван, ши ау скрис, дупэ тот че а порунчит Мардохеу, иудеилор, кэпетениилор оштирий, дрегэторилор ши май-марилор челор о сутэ доуэзечь ши шапте де цинутурь ашезате де ла Индия ла Етиопия, фиекэруй цинут дупэ скриеря луй, фиекэруй попор дупэ лимба луй ши иудеилор дупэ скриеря ши лимба лор.
И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.
10 Ау скрис ын нумеле ымпэратулуй Ахашверош ши ау печетлуит ку инелул ымпэратулуй. Ау тримис скрисориле прин алергэторь кэлэрь пе кай ши катырь нэскуць дин епе.
А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама:
11 Прин ачесте скрисорь, ымпэратул дэдя вое иудеилор, ын орькаре четате ар фи фост, сэ се адуне ши сэ-шь апере вяца, сэ нимичяскэ, сэ омоаре ши сэ пярдэ, ымпреунэ ку прунчий ши фемеиле лор, пе тоць ачея дин фиекаре попор ши дин фиекаре цинут каре ар луа армеле сэ-й ловяскэ ши сэ ле праде авериле.
Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.
12 Ачаста сэ се факэ ынтр-о сингурэ зи ын тоате цинутуриле ымпэратулуй Ахашверош, ши ануме ын а трейспрезечя зи а луний а доуэспрезечя, адикэ луна Адар.
У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар.
13 Ачесте скрисорь куприндяу хотэрыря каре требуя веститэ ын фиекаре цинут ши дэдяу де штире тутурор попоарелор кэ иудеий стау гата пентру зиуа ачея, ка сэ се рэзбуне пе врэжмаший лор.
У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.
14 Алергэторий кэлэрь пе кай ши пе катырь ау плекат ындатэ ши ын тоатэ граба, дупэ порунка ымпэратулуй. Хотэрыря а фост веститэ ши ын капитала Суса.
Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду.
15 Мардохеу а ешит де ла ымпэрат ку о хайнэ ымпэрэтяскэ албастрэ ши албэ, ку о маре кунунэ де аур ши ку о мантие де ин субцире ши де пурпурэ. Четатя Суса стрига ши се букура.
А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.
16 Пентру иудей ну ера декыт феричире ши букурие, веселие ши славэ.
Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава.
17 Ын фиекаре цинут ши ын фиекаре четате, претутиндень унде ажунӂяу порунка ымпэратулуй ши хотэрыря луй, ау фост ынтре иудей букурие ши веселие, оспеце ши зиле де сэрбэтоаре. Ши мулць оамень динтре попоареле цэрий с-ау фэкут иудей, кэч ый апукасе фрика де иудей.
И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.
