Еклезиастул 7
1 Май мулт фаче ун нуме бун декыт унтделемнул мироситор, ши зиуа морций декыт зиуа наштерий.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Май бине сэ те дучь ынтр-о касэ де жале декыт сэ те дучь ынтр-о касэ де петречере; кэч аколо ыць адучь аминте де сфыршитул орькэруй ом, ши чине трэеште ышь пуне ла инимэ лукрул ачеста.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Май бунэ есте ынтристаря декыт рысул, кэч, прин ынтристаря фецей, инима се фаче май бунэ.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Инима ынцелепцилор есте ын каса де жале, яр инима челор фэрэ минте есте ын каса петречерий.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Май бине сэ аскулць мустраря ынцелептулуй декыт сэ аскулць ла кынтекул челор фэрэ минте.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Кэч рысул челор фэрэ минте есте ка пырыитул спинилор суб кэлдаре. Ши ачаста есте о дешертэчуне.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Аверя луатэ прин силэ ыннебунеште пе чел ынцелепт ши мита стрикэ инима.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Май бун есте сфыршитул унуй лукру декыт ынчепутул луй; май бине чел бун ла суфлет декыт чел ынгымфат.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Ну те грэби сэ те мыний ын суфлетул тэу, кэч мыния локуеште ын сынул небунилор.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Ну зиче: „Кум се фаче кэ зилеле де май ынаинте ерау май буне декыт ачестя?” Кэч ну дин ынцелепчуне ынтребь аша.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Ынцелепчуня прецуеште кыт о моштенире ши кяр май мулт пентру чей че вэд соареле.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Кэч окротире дэ ши ынцелепчуня, окротире дэ ши арӂинтул; дар ун фолос май мулт ал штиинцей есте кэ ынцелепчуня цине ын вяцэ пе чей че о ау.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Уйтэ-те ку бэгаре де сямэ ла лукраря луй Думнезеу! Чине поате сэ ындрепте че а фэкут Ел стрымб?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 Ын зиуа феричирий, фий феричит, ши ын зиуа ненорочирий, гындеште-те кэ Думнезеу а фэкут ши пе уна, ши пе чялалтэ, пентру ка омул сэ ну май поатэ шти нимик дин че ва фи дупэ ел.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Тот фелул де лукрурь ам вэзут ын зилеле дешертэчуний меле. Есте кыте ун ом фэрэ приханэ каре пере ын неприхэниря луй, ши есте кыте ун нелеӂюит каре о дуче мулт ын рэутатя луй.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Ну фи пря неприхэнит ши ну те арэта пря ынцелепт. Пентру че сэ те перзь сингур?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Дар ну фи нич песте мэсурэ де рэу ши ну фи фэрэ минте. Пентру че врей сэ морь ынаинте де време?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Бине есте сэ ций ла ачаста, дар нич пе чялалтэ сэ н-о лашь дин мынэ, кэч чине се теме де Думнезеу скапэ дин тоате ачестя.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Ынцелепчуня фаче пе чел ынцелепт май таре декыт зече витежь каре сунт ынтр-о четате.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Фииндкэ пе пэмынт ну есте ничун ом фэрэ приханэ, каре сэ факэ бинеле фэрэ сэ пэкэтуяскэ.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Ну луа нич ту сяма ла тоате ворбеле каре се спун, ка ну кумва с-аузь пе слуга та ворбинду-те де рэу!
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 Кэч штие инима та де кыте орь ай ворбит ши ту де рэу пе алций.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Тоате ачестя ле-ам черчетат ку ынцелепчуне. Ам зис: „Мэ вой ынцелепци.” Дар ынцелепчуня а рэмас департе де мине.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Ку мулт май департе декыт ера май ынаинте ши че адынкэ! Чине о ва путя гэси?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 М-ам апукат ши ам черчетат тоате лукруриле ку гынд сэ ынцелег, сэ адынческ ши сэ каут ынцелепчуня ши ростул лукрурилор ши сэ причеп небуния рэутэций ши рэтэчиря простией.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Ши ам гэсит кэ май амарэ декыт моартя есте фемея а кэрей инимэ есте о курсэ ши ун лац ши але кэрей мынь сунт ниште ланцурь; чел плэкут луй Думнезеу скапэ де еа, дар чел пэкэтос есте принс де еа.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Ятэ че ам гэсит, зиче Еклезиастул, черчетынд лукруриле унул кыте унул, ка сэ ле пэтрунд ростул;
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 ятэ че-мь каутэ ши акум суфлетул ши н-ам гэсит. Дин о мие ам гэсит ун ом, дар о фемее н-ам гэсит ын тоате ачестя.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Нумай ятэ че ам гэсит: кэ Думнезеу а фэкут пе оамень фэрэ приханэ, дар ей умблэ ку мулте ширетений.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
