Еклезиастул 3

1 Тоате ышь ау время лор ши фиекаре лукру де суб черурь ышь аре часул луй.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

2 Наштеря ышь аре время ей, ши моартя ышь аре время ей; сэдитул ышь аре время луй, ши смулӂеря челор сэдите ышь аре время ей.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

3 Учидеря ышь аре время ей, ши тэмэдуиря ышь аре время ей; дэрымаря ышь аре время ей, ши зидиря ышь аре время ей;

Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

4 плынсул ышь аре время луй, ши рысул ышь аре время луй; бочитул ышь аре время луй, ши жукатул ышь аре время луй;

Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

5 арункаря ку петре ышь аре время ей, ши стрынӂеря петрелор ышь аре время ей; ымбрэцишаря ышь аре время ей, ши депэртаря де ымбрэцишэрь ышь аре время ей;

Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

6 кэутаря ышь аре время ей, ши пердеря ышь аре время ей; пэстраря ышь аре время ей, ши лепэдаря ышь аре время ей;

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

7 руптул ышь аре время луй, ши кусутул ышь аре время луй; тэчеря ышь аре время ей, ши ворбиря ышь аре время ей;

Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

8 юбитул ышь аре время луй, ши урытул ышь аре время луй; рэзбоюл ышь аре время луй, ши пачя ышь аре время ей.

Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

9 Че фолос аре чел че мунчеште дин труда луй?

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

10 Ам вэзут ла че ынделетничире супуне Думнезеу пе фиий оаменилор.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

11 Орьче лукру Ел ыл фаче фрумос ла время луй. А пус ын инима лор кяр ши гындул вешничией, мэкар кэ омул ну поате купринде, де ла ынчепут пынэ ла сфыршит, лукраря пе каре а фэкут-о Думнезеу.

Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

12 Ам ажунс сэ куноск кэ ну есте алтэ феричире пентру ей декыт сэ се букуре ши сэ трэяскэ бине ын вяца лор;

Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

13 дар ши фаптул кэ ун ом мэнынкэ ши бя ши дуче ун трай бун ын мижлокул ынтреӂий луй мунчь есте ун дар де ла Думнезеу.

И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

14 Ам ажунс ла куноштинца кэ тот че фаче Думнезеу дэйнуеште ын вечь, ши ла чея че фаче Ел ну май есте нимик де адэугат ши нимик де скэзут, ши кэ Думнезеу фаче аша пентру ка лумя сэ се тямэ де Ел.

Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

15 Че есте а май фост ши че ва фи а май фост; ши Думнезеу адуче ярэшь ынапой че а трекут.

Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

16 Ам май вэзут суб соаре кэ, ын локул рындуит пентру жудекатэ, домнеште нелеӂюиря ши кэ, ын локул рындуит пентру дрептате, есте рэутате.

Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

17 Атунч ам зис ын инима мя: „Думнезеу ва жудека ши пе чел бун, ши пе чел рэу, кэч Ел а сорочит о време пентру орьче лукру ши пентру орьче фаптэ.”

И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

18 Ам зис ын инима мя кэ ачестя се ынтымплэ нумай пентру оамень, ка сэ-й ынчерче Думнезеу ши ей ыншишь сэ вадэ кэ ну сунт декыт ниште добитоаче.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

19 Кэч соарта омулуй ши а добитокулуй есте ачеяшь; ачеяшь соартэ ау амындой; кум моаре унул, аша моаре ши челэлалт; тоць ау ачеяшь суфларе, ши омул ну ынтрече ку нимик пе добиток, кэч тотул есте дешертэчуне.

Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

20 Тоате мерг ла ун лок; тоате ау фост фэкуте дин цэрынэ ши тоате се ынторк ын цэрынэ.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

21 Чине штие дакэ суфларя омулуй се суе ын сус ши дакэ суфларя добитокулуй се кобоарэ ын жос, ын пэмынт?

Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

22 Аша кэ ам вэзут кэ ну есте нимик май бун пентру ом декыт сэ се веселяскэ де лукрэриле луй: ачаста есте партя луй. Кэч чине-л ва фаче сэ се букуре де че ва фи дупэ ел?

Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?