Еклезиастул 1
1 Кувинтеле Еклезиастулуй, фиул луй Давид, ымпэратул Иерусалимулуй.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 О, дешертэчуне а дешертэчунилор, зиче Еклезиастул, о, дешертэчуне а дешертэчунилор! Тотул есте дешертэчуне.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 Че фолос аре омул дин тоатэ труда пе каре шь-о дэ суб соаре?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 Ун ням трече, алтул вине ши пэмынтул рэмыне вешник ын пичоаре.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 Соареле рэсаре, апуне ши аляргэ спре локул де унде рэсаре дин ноу.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 Вынтул суфлэ спре мязэзи ши се ынтоарче спре мязэноапте; апой ярэшь се ынтоарче ши ынчепе дин ноу ачеляшь ротитурь.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 Тоате рыуриле се варсэ ын маре, ши маря тот ну се умпле: еле аляргэ некурмат спре локул де унде порнеск, ка ярэшь сэ порняскэ де аколо.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 Тоате лукруриле сунт ынтр-о некурматэ фрэмынтаре, аша кум ну се поате спуне; окюл ну се май сатурэ привинд ши урекя ну обосеште аузинд.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 Че а фост ва май фи ши че с-а фэкут се ва май фаче; ну есте нимик ноу суб соаре.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 Дакэ есте вреун лукру деспре каре с-ар путя спуне: „Ятэ чева ноу!”, демулт лукрул ачела ера ши ын вякуриле динаинтя ноастрэ.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 Нимень ну-шь май адуче аминте де че а фост май ынаинте; ши че ва май фи, че се ва май ынтымпла май пе урмэ, ну ва лэса ничо урмэ де адучере аминте ла чей че вор трэи май тырзиу.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 Еу, Еклезиастул, ам фост ымпэрат песте Исраел, ын Иерусалим.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 Мь-ам пус инима сэ черчетез ши сэ адынческ ку ынцелепчуне тот че се ынтымплэ суб черурь: ятэ о ынделетничире плинэ де трудэ, ла каре супуне Думнезеу пе фиий оаменилор.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 Ам вэзут тот че се фаче суб соаре; ши ятэ кэ тотул есте дешертэчуне ши гоанэ дупэ вынт!
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 Че есте стрымб ну се поате ындрепта ши че липсеште ну поате фи трекут ла нумэр.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 Ам зис ын мине ынсумь: „Ятэ кэ ам спорит ши ам ынтрекут ын ынцелепчуне пе тоць чей че ау стэпынит ынаинтя мя песте Иерусалим ши минтя мя а вэзут мултэ ынцелепчуне ши штиинцэ.”
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 Мь-ам пус инима сэ куноск ынцелепчуня ши сэ куноск простия ши небуния. Дар ам ынцелес кэ ши ачаста есте гоанэ дупэ вынт.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 Кэч унде есте мултэ ынцелепчуне, есте ши мулт неказ, ши чине штие мулте аре ши мултэ дурере.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
