< Деутерономул 3 >

1 Не-ам ынторс ши не-ам суит пе друмул каре дуче ла Басан. Ог, ымпэратул Басанулуй, не-а ешит ынаинте, ку тот попорул луй, ка сэ лупте ымпотрива ноастрэ ла Едрей.
Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин.
2 Домнул мь-а зис: ‘Ну те теме де ел, кэч ыл дау ын мыниле тале, пе ел ши тот попорул луй, ши цара луй; сэ те порць ку ел кум те-ай пуртат ку Сихон, ымпэратул аморицилор, каре локуя ла Хесбон.’
И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону.
3 Ши Домнул Думнезеул ностру а май дат ын мыниле ноастре ши пе Ог, ымпэратул Басанулуй, ку тот попорул луй; л-ам бэтут ши н-ам лэсат сэ скапе ничунул дин оамений луй.
Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог.
4 Й-ам луат атунч тоате четэциле ши н-а фост уна каре сэ ну кадэ ын стэпыниря ноастрэ: шайзечь де четэць, тот цинутул Аргоб, ымпэрэция луй Ог дин Басан.
И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану.
5 Тоате четэциле ачестя ерау ынтэрите ку зидурь ыналте, ку порць ши зэвоаре, афарэ де четэциле фэрэ зидурь, каре ерау фоарте мулте ла нумэр.
Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много.
6 Ле-ам нимичит ку десэвыршире, кум фэкусем ку Сихон, ымпэратул Хесбонулуй; ам нимичит ку десэвыршире тоате четэциле ымпреунэ ку бэрбаций, фемеиле ши прунчий.
И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу.
7 Яр тоате вителе ши прада дин четэць ле-ам луат пентру ной.
А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се.
8 Астфел, ын время ачея ам кучерит де ла чей дой ымпэраць ай аморицилор цара де динкоаче де Йордан, де ла пырыул Арнон пынэ ла мунтеле Хермон
Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона,
9 (сидониций зик Хермонулуй Сирион, ши амориций ыл нумеск Сенир ),
(Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир, )
10 тоате четэциле дин кымпие, тот Галаадул ши тот Басанул пынэ ла Салка ши Едрей, четэць дин ымпэрэция луй Ог, ын Басан.
Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану.
11 (Нумай Ог, ымпэратул Басанулуй, май рэмэсесе дин нямул рефаимицилор. Патул луй, ун пат де фер, есте ла Раба, четатя копиилор луй Амон. Лунӂимя луй есте де ноуэ коць, ши лэцимя, де патру коць, дупэ котул унуй ом.)
Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија.
12 Атунч ам луат ын стэпынире цара ачаста. Ам дат рубеницилор ши гадицилор цинутул де ла Ароер, каре есте пе пырыул Арнон, ши жумэтатя мунтелуй Галаад ку четэциле луй.
Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим.
13 Ам дат ла жумэтате дин семинция луй Манасе че май рэмыня дин Галаад ши тоатэ ымпэрэция луй Ог дин Басан: тот цинутул Аргоб, ку тот Басанул, каре пурта нумеле де Цара Рефаимицилор.
И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска.
14 Иаир, фиул луй Манасе, а луат тот цинутул Аргоб пынэ ла хотарул гешурицилор ши маакатицилор ши а пус нумеле луй тыргурилор Басанулуй, нумите ши азь тыргуриле луй Иаир.
Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана.
15 Ам дат Галаадул луй Макир.
А Махиру дадох Галад.
16 Рубеницилор ши гадицилор ле-ам дат о парте дин Галаад пынэ ла пырыул Арнон, ал кэруй мижлок служеште ка хотар, ши пынэ ла пырыул Иабок, хотарул копиилор луй Амон;
А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових.
17 ле-ам май дат кымпия, мэрӂинитэ де Йордан, де ла Кинерет пынэ ла маря кымпией, Маря Сэратэ, ла пичоареле мунтелуй Писга, спре рэсэрит.
И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку.
18 Ын время ачея, в-ам дат порунка ачаста: ‘Домнул Думнезеул востру вэ дэ ын мынэ цара ачаста ка с-о стэпыниць. Вой, тоць чей бунь де луптэ, сэ мерӂець ынармаць ынаинтя копиилор луй Исраел.
И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску.
19 Нумай фемеиле воастре, прунчий ши вителе воастре – штиу кэ авець мулте вите – сэ рэмынэ ын четэциле пе каре ви ле-ам дат,
А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох,
20 пынэ че Домнул ва да одихнэ фрацилор воштри, ка ши воуэ, ши вор луа ши ей ын стэпынире цара пе каре ле-о дэ Домнул Думнезеул востру динколо де Йордан. Дупэ ачея, вэ вець ынтоарче фиекаре ын моштениря пе каре в-ам дат-о.’
Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох.
21 Ын время ачея, ам порунчит луй Иосуа ши й-ам зис: ‘Окий тэй ау вэзут тот че а фэкут Домнул Думнезеул востру ачестор дой ымпэраць: аша ва фаче Домнул тутурор ымпэрэциилор ымпотрива кэрора вей мерӂе.
А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш.
22 Ну те теме де ей, кэч Домнул Думнезеул востру ва лупта Ел Ынсушь пентру вой.’
Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас.
23 Ын время ачея, м-ам ругат Домнулуй ши ам зис:
И молих се Господу онда говорећи:
24 ‘Стэпыне Доамне! Ту ай ынчепут сэ арэць робулуй Тэу мэриря Та ши мына Та чя путерникэ, кэч каре есте думнезеул ачела, ын чер ши пе пэмынт, каре сэ поатэ фаче лукрэрь ка але Тале ши сэ айбэ о путере ка а Та?
Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја?
25 Ласэ-мэ, Те рог, сэ трек ши сэ вэд цара ачея бунэ де динколо де Йордан, мунций ачея фрумошь ши Либанул!’
Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан.
26 Дар Домнул С-а мыният пе мине дин причина воастрэ ши ну м-а аскултат. Домнул мь-а зис: ‘Дестул! Ну-Мь май ворби де лукрул ачеста.
Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то.
27 Суе-те пе вырфул мунтелуй Писга, уйтэ-те спре апус, спре мязэноапте, спре мязэзи ши спре рэсэрит ши привеште-о доар ку окий, кэч ну вей трече Йорданул ачеста.
Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана.
28 Дэ порунчь луй Иосуа, ынтэреште-л ши ымбэрбэтязэ-л, кэч ел ва мерӂе ынаинтя попорулуй ачестуя ши-л ва пуне ын стэпыниря цэрий пе каре о вей ведя.’
Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш.
29 Ши ам рэмас астфел ын вале, ын дрептул Бет-Пеорулуй.
И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.

< Деутерономул 3 >