Деутерономул 22

1 Дакэ везь рэтэчинду-се боул сау оая фрателуй тэу, сэ ну о околешть, чи сэ о адучь ла фрателе тэу.

Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом.

2 Дакэ фрателе тэу ну локуеште лынгэ тине ши ну-л куношть, сэ ей добитокул ла тине акасэ ши сэ рэмынэ ла тине пынэ че-л чере фрателе тэу, ши атунч сэ и-л дай.

Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.

3 Тот аша сэ фачь ши ку мэгарул луй, тот аша сэ фачь ши ку хайна луй ши тот аша сэ фачь ку орьче лукру пердут де ел ши гэсит де тине: сэ ну ле околешть.

Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.

4 Дакэ везь мэгарул фрателуй тэу сау боул луй кэзут пе друм, сэ ну-л околешть, чи сэ-л ажуць сэ-л ридиче.

Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.

5 Фемея сэ ну поарте ымбрэкэминте бэрбэтяскэ, ши бэрбатул сэ ну се ымбраче ку хайне фемеешть, кэч орьчине фаче лукруриле ачестя есте о урычуне ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй тэу.

Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.

6 Дакэ ынтылнешть пе друм ун куйб де пасэре, ынтр-ун копак сау пе пэмынт, ку пуй сау оуэ ши мама лор шезынд песте пуй сау песте оуэ, сэ ну ей ши пе мамэ, ши пе пуий ей,

Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.

7 чи сэ дай друмул мамей ши сэ ну ей декыт пуий, ка сэ фий феричит ши сэ ай зиле мулте.

Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани.

8 Кынд зидешть о касэ ноуэ, сэ-ць фачь ун пэлимар ымпрежурул акоперишулуй, ка сэ ну адучь винэ де сынӂе асупра касей тале, дакэ с-ар ынтымпла сэ кадэ чинева де пе еа.

Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега.

9 Сэ ну семень ын вия та доуэ фелурь де семинце, ка ну кумва сэ ынтинезь ши родул семинцей пе каре ай семэнат-о, ши родул вией.

Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски.

10 Сэ ну арь ку ун боу ши ун мэгар ынжугаць ымпреунэ.

Не ори на волу и на магарцу заједно.

11 Сэ ну порць о хайнэ цесутэ дин фелурите фире, дин лынэ ши ин уните ымпреунэ.

Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.

12 Сэ фачь чукурь ла челе патру колцурь але хайней ку каре те вей ынвели.

Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.

13 Дакэ ун ом каре шь-а луат о невастэ ши с-а ымпреунат ку еа о урэште,

Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,

14 апой о ынвинуеште де лукрурь нелеӂюите ши-й скоате нуме рэу, зикынд: ‘Ам луат пе фемея ачаста, м-ам апропият де еа ши н-ам гэсит-о фечоарэ’,

Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва;

15 атунч татэл ши мама фетей сэ я семнеле фечорией ей ши сэ ле адукэ ынаинтя бэтрынилор четэций, ла поартэ.

Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата,

16 Татэл фетей сэ спунэ бэтрынилор: ‘Ам дат пе фийкэ-мя де невастэ омулуй ачестуя, ши ел а ынчепут с-о ураскэ;

И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу,

17 акум о ынвинуеште де лукрурь нелеӂюите, зикынд: «Н-ам гэсит фечоарэ пе фийкэ-та.» Дар ятэ семнеле фечорией фетей меле.’ Ши сэ десфакэ хайна ей ынаинтя бэтрынилор четэций.

И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским.

18 Бэтрыний четэций сэ я атунч пе омул ачела ши сэ-л педепсяскэ

Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га,

19 ши, пентру кэ а скос нуме рэу уней фечоаре дин Исраел, сэ-л осындяскэ ла о глоабэ де о сутэ де сикли де арӂинт, пе каре сэ-й дя татэлуй фетей. Еа сэ рэмынэ неваста луй, ши ел ну ва путя с-о гоняскэ тоатэ вяца луй.

И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.

20 Дар дакэ фаптул есте адевэрат, дакэ фата ну с-а гэсит фечоарэ,

Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке,

21 сэ скоатэ пе фатэ ла уша касей татэлуй ей, сэ фие учисэ ку петре де оамений дин четате ши сэ моарэ, пентру кэ а сэвыршит о мишелие ын Исраел, курвинд ын каса татэлуй ей. Сэ курэцешть астфел рэул дин мижлокул тэу.

Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе.

22 Дакэ се ва гэси ун бэрбат кулкат ку о фемее мэритатэ, сэ моарэ амындой: ши бэрбатул каре с-а кулкат ку фемея, ши фемея. Сэ курэцешть астфел рэул дин мижлокул луй Исраел.

Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.

23 Дакэ о фатэ фечоарэ есте логодитэ ши о ынтылнеште ун ом ын четате ши се кулкэ ку еа,

Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је,

24 сэ-й адучець пе амындой ла поарта четэций, сэ-й учидець ку петре ши сэ моарэ амындой: фата пентру кэ н-а ципат ын четате ши омул пентру кэ а нечинстит пе неваста апроапелуй сэу. Сэ курэцешть астфел рэул дин мижлокул тэу.

Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе.

25 Дар дакэ омул ачела ынтылнеште ын кымп пе фата логодитэ, о апукэ ку сила ши се кулкэ ку еа, нумай омул каре с-а кулкат ку еа сэ фие педепсит ку моартя.

Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа;

26 Фетей сэ ну-й фачь нимик; еа ну есте виноватэ де о нелеӂюире вредникэ де педяпса ку моартя, кэч е ка ши ку ун ом каре се арункэ асупра апроапелуй луй ши-л омоарэ.

А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар;

27 Фата логодитэ пе каре а ынтылнит-о омул ачела пе кымп а путут сэ стриӂе фэрэ сэ фие чинева сэ-й сарэ ын ажутор.

Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.

28 Дакэ ун ом ынтылнеште о фатэ фечоарэ нелогодитэ, о апукэ ку сила ши се кулкэ ку еа ши се ынтымплэ сэ фие приншь,

Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,

29 омул каре с-а кулкат ку еа сэ дя татэлуй фетей чинчзечь де сикли де арӂинт ши, пентру кэ а нечинстит-о, с-о я де невастэ ши ну ва путя с-о гоняскэ тоатэ вяца луй.

Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.

30 Нимень сэ ну я пе неваста татэлуй сэу ши нич сэ ну ридиче ынвелитоаря татэлуй сэу.

Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог.