Даниел 5
1 Ымпэратул Белшацар а фэкут ун маре оспэц челор о мие де май-марь ай луй ши а бэут вин ынаинтя лор.
Цар Валтасар учини велику гозбу хиљади кнезова својих, и пијаше вино пред хиљадом њих.
2 Ши, ын кефул винулуй, а порунчит сэ адукэ васеле де аур ши де арӂинт пе каре ле луасе татэл сэу, Небукаднецар, дин Темплул де ла Иерусалим, ка сэ бя ку еле ымпэратул ши май-марий луй, невестеле ши циитоареле луй.
Напив се вина Валтасар заповеди да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор отац му из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му и жене његове и иноче његове.
3 Ау адус ындатэ васеле де аур каре фусесерэ луате дин Темплу, дин Каса луй Думнезеу дин Иерусалим, ши ау бэут дин еле ымпэратул ши май-марий луй, невестеле ши циитоареле луй.
И донесоше златне судове које беху однели из цркве дома Господњег у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове.
4 Ау бэут вин ши ау лэудат пе думнезеий де аур, де арӂинт, де арамэ ши де фер, де лемн ши де пятрэ.
Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и бронзане и дрвене и камене.
5 Ын клипа ачея, с-ау арэтат деӂетеле уней мынь де ом ши ау скрис ын фаца сфешникулуй, пе тенкуяла зидулуй палатулуй ымпэрэтеск. Ымпэратул а вэзут ачастэ букатэ де мынэ каре а скрис.
У тај час изиђоше прсти руке човечије и писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора, и цар виде руку која писаше.
6 Атунч, ымпэратул а ынгэлбенит ши гындуриле атыт л-ау тулбурат кэ и с-ау десфэкут ынкеетуриле шолдурилор ши ӂенункий и с-ау избит унул де алтул.
Тада се промени лице цару, и мисли га његове узнемирише и појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго.
7 Ымпэратул а стригат ын гура маре сэ и се адукэ чититорий ын стеле, халдеений ши гичиторий. Апой ымпэратул а луат кувынтул ши а зис ынцелепцилор Бабилонулуй: „Орьчине ва путя чити скрисоаря ачаста ши мь-о ва тылкуи ва фи ымбрэкат ку пурпурэ, ва пурта ун лэнцишор де аур ла гыт ши ва авя локул ал трейля ын кырмуиря ымпэрэцией.”
Повика цар гласно, те доведоше звездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима вавилонским: Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.
8 Тоць ынцелепций ымпэратулуй ау интрат, дар н-ау путут нич сэ читяскэ скрисоаря ши нич с-о тылкуяскэ ымпэратулуй.
Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару шта значи.
9 Дин причина ачаста, ымпэратул Белшацар с-а ынспэймынтат фоарте таре, фаца и с-а ынгэлбенит ши май-марий луй ау рэмас ынкремениць.
Тада се цар Валтасар врло узнемири, и лице му се сасвим измени; и кнезови се његови препадоше.
10 Ымпэрэтяса, ла аузул кувинтелор ымпэратулуй ши май-марилор луй, а интрат ын одая оспэцулуй, а луат кувынтул ши а ворбит астфел: „Сэ трэешть вешник, ымпэрате! Сэ ну те тулбуре гындуриле тале ши сэ ну ци се ынгэлбеняскэ фаца!
Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовим у кућу где беше гозба, и проговори царица и рече: Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје, и да ти се лице не мења.
11 Ын ымпэрэция та есте ун ом каре аре ын ел духул думнезеилор челор сфинць, ши, пе время татэлуй тэу, с-ау гэсит ла ел луминь, причепере ши о ынцелепчуне думнезеяскэ. Де ачея ымпэратул Небукаднецар, татэл тэу, да, татэл тэу, ымпэрате, л-а пус май-маре песте врэжиторь, чититорь ын стеле, халдеень, гичиторь,
Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова; и у време оца твог нађе се у њега видело и разум и мудрост, каква је у богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима;
12 ши ануме пентру кэ с-а гэсит ла ел, ла Даниел, нумит де ымпэрат Белтшацар, ун дух ыналт, штиинцэ ши причепере, путинца сэ тылкуяскэ виселе, сэ лэмуряскэ ынтребэриле греле ши сэ дезлеӂе лукруриле ынкылчите. Сэ фие кемат дар Даниел, ши ел ыць ва да тылкуиря!”
Јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетки и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, коме цар наде име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати шта значи.
13 Атунч, Даниел а фост адус ынаинтя ымпэратулуй. Ымпэратул а луат кувынтул ши а зис луй Даниел: „Ту ешть Даниел ачела, унул дин принший де рэзбой ай луй Иуда, пе каре й-а адус аич дин Иуда татэл меу, ымпэратул?
Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: Јеси ли ти Данило између робља Јудина, које доведе из јудејске цар отац мој?
14 Ам афлат деспре тине кэ ай ын тине духул думнезеилор ши кэ ла тине се гэсеск луминь, причепере ши о ынцелепчуне немайпоменитэ.
Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.
15 Ау адус ынаинтя мя пе ынцелепць ши пе чититорий ын стеле, ка сэ читяскэ скриеря ачаста ши сэ мь-о тылкуяскэ, дар н-ау путут сэ тылкуяскэ ачесте кувинте.
А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи; али не могу да кажу шта то значи.
16 Ам афлат кэ ту поць сэ тылкуешть ши сэ дезлеӂь ынтребэрь греле; акум, дакэ вей путя сэ читешть скриеря ачаста ши сэ мь-о тылкуешть, вей фи ымбрэкат ку пурпурэ, вей пурта ун лэнцишор де аур ла гыт ши вей авя локул ал трейля ын кырмуиря ымпэрэцией!”
А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.
17 Даниел а рэспунс ындатэ ынаинтя ымпэратулуй: „Цине-ць даруриле ши дэ алтуя рэсплэтириле тале! Тотушь вой чити ымпэратулуй скриеря ши й-о вой тылкуи.
Тада одговори Данило и рече пред царем: Дарови твоји нека теби, и подај другом поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати шта значи.
18 Ымпэрате, Думнезеул чел Пряыналт дэдусе татэлуй тэу, Небукаднецар, ымпэрэцие, мэриме, славэ ши стрэлучире
Царе, Бог Вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору, оцу твом.
19 ши, дин причина мэримий пе каре й-о дэдусе, тоате попоареле, нямуриле, оамений де тоате лимбиле се темяу ши тремурау ынаинтя луй. Кэч ымпэратул омора пе чине воя ши лэса ку вяцэ пе чине воя; ынэлца пе чине воя ши кобора пе чине воя.
И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрхтаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишаваше кога хоћаше, и понижаваше кога хоћаше.
20 Дар, кынд и с-а ынгымфат инима ши и с-а ымпетрит духул пынэ ла мындрие, а фост арункат де пе скаунул луй ымпэрэтеск ши а фост деспуят де слава луй;
Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу.
21 а фост изгонит дин мижлокул копиилор оаменилор, инима и с-а фэкут ка а фярелор ши а локуит ла ун лок ку мэгарий сэлбатичь; й-ау дат сэ мэнынче ярбэ ка ла бой, ши трупул й-а фост удат ку роуа черулуй, пынэ кынд а рекуноскут кэ Думнезеул чел Пряыналт стэпынеште песте ымпэрэция оаменилор ши кэ о дэ куй вря.
И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.
22 Дар ту, Белшацар, фиул луй, ну ць-ай смерит инима, мэкар кэ ай штиут тоате ачесте лукрурь.
А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово.
23 Чи те-ай ынэлцат ымпотрива Домнулуй черурилор; васеле дин Каса Луй ау фост адусе ынаинтя та ши аць бэут вин ку еле, ту ши май-марий тэй, невестеле ши циитоареле тале; ай лэудат пе думнезеий де арӂинт, де аур, де арамэ, де фер, де лемн ши де пятрэ, каре нич ну вэд, нич н-ауд ши нич ну причеп нимик, ши н-ай слэвит пе Думнезеул ын мына кэруя се афлэ суфларя та ши тоате кэиле тале!
Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји.
24 Де ачея а тримис Ел ачест кап де мынэ каре а скрис скриеря ачаста.
Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано.
25 Ятэ ынсэ скриеря каре а фост скрисэ: ‘Нумэрат, нумэрат, кынтэрит ши ымпэрцит!’
А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.
26 Ши ятэ тылкуиря ачестор кувинте. ынсямнэ кэ Думнезеу ць-а нумэрат зилеле домнией ши й-а пус капэт.
А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао.
27 ынсямнэ кэ ай фост кынтэрит ын кумпэнэ ши ай фост гэсит ушор!
ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак.
28 ынсямнэ кэ ымпэрэция та ва фи ымпэрцитэ ши датэ мезилор ши першилор!”
ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.
29 Ындатэ, Белшацар а дат порункэ ши ау ымбрэкат пе Даниел ку пурпурэ, й-ау пус ун лэнцишор де аур ла гыт ши ау дат де штире кэ ва авя локул ал трейля ын кырмуиря ымпэрэцией.
Тада заповеди Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.
30 Дар, кяр ын ноаптя ачея, Белшацар, ымпэратул халдеенилор, а фост оморыт.
Исту ноћ би убијен Валтасар, цар халдејски.
31 Ши а пус мына пе ымпэрэцие Дариус Медул, каре ера ын вырстэ де шайзечь ши дой де ань.
А Дарије Мидијанин преузе царство, и беше му око шездесет и две године.
