Фаптеле 23
1 Павел с-а уйтат цинтэ ла собор ши а зис: „Фрацилор, еу ам вецуит ку тоатэ курэция куӂетулуй меу ынаинтя луй Думнезеу пынэ ын зиуа ачаста…”
А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
2 Мареле преот Анания а порунчит челор че стэтяу лынгэ ел сэ-л ловяскэ песте гурэ.
А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
3 Атунч, Павел й-а зис: „Те ва бате Думнезеу, перете вэруит! Ту шезь сэ мэ жудечь дупэ Леӂе ши порунчешть сэ мэ ловяскэ, ымпотрива Леӂий!”
Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
4 Чей че стэтяу лынгэ ел й-ау зис: „Ыць баць жок де мареле преот ал луй Думнезеу?”
А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
5 Ши Павел а зис: „Н-ам штиут, фрацилор, кэ есте мареле преот, кэч есте скрис: ‘Пе май-мареле нородулуй тэу сэ ну-л грэешть де рэу.’”
А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
6 Павел, ка унул каре штия кэ о парте дин адунаре ерау садукей, яр алта фарисей, а стригат ын плин собор: „Фрацилор, еу сунт фарисеу, фиу де фарисеу; дин причина нэдеждий ын ынвиеря морцилор сунт дат ын жудекатэ.”
А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
7 Кынд а зис ворбеле ачестя, с-а стырнит о неынцелеӂере ынтре фарисей ши садукей, ши адунаря с-а дезбинат.
А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
8 Кэч садукеий зик кэ ну есте ынвиере, нич ынӂер, нич дух, пе кынд фарисеий ле мэртурисеск пе амындоуэ.
Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
9 С-а фэкут о маре зарвэ, ши кыцьва кэртурарь дин партида фарисеилор с-ау скулат ын пичоаре, ау ынчепут о чартэ апринсэ ши ау зис: „Ной ну гэсим ничо винэ ын омул ачеста; дар дакэ й-а ворбит ун дух сау ун ынӂер?”…
И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
10 Фииндкэ гылчава крештя, кэпитанул се темя ка Павел сэ ну фие рупт ын букэць де ей. Де ачея а порунчит осташилор сэ се кобоаре, сэ-л смулгэ дин мижлокул лор ши сэ-л дукэ ын четэцуе.
А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
11 Ын ноаптя урмэтоаре, Домнул С-а арэтат луй Павел ши й-а зис: „Ындрэзнеште, Павеле, кэч, дупэ кум ай мэртурисит деспре Мине ын Иерусалим, тот аша требуе сэ мэртурисешть ши ын Рома.”
А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
12 Ла зиуэ, иудеий ау унелтит ши с-ау легат ку блестем кэ ну вор мынка, нич ну вор бя пынэ ну вор оморы пе Павел.
А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13 Чей че фэкусерэ легэмынтул ачеста ерау май мулць де патрузечь.
А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
14 Ей с-ау дус ла преоций чей май де сямэ ши ла бэтрынь ши ле-ау зис: „Ной не-ам легат ку маре блестем сэ ну густэм нимик пынэ ну вом оморы пе Павел.
Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
15 Акум дар, вой, ымпреунэ ку соборул, даць де штире кэпитанулуй ши ругаци-л сэ-л адукэ мыне жос, ынаинтя воастрэ, ка ши кум аць вря сэ-й черчетаць причина май ку де-амэнунтул, ши пынэ сэ ажунгэ ел, ной сунтем гата сэ-л оморым.”
Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
16 Фиул сурорий луй Павел а аузит де ачастэ курсэ, с-а дус ын четэцуе ши а спус луй Павел.
А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
17 Павел а кемат пе унул дин суташь ши а зис: „Ду пе тинерелул ачеста ла кэпитан, кэч аре сэ-й спунэ чева.”
А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
18 Суташул а луат пе тынэр ку ел, л-а дус ла кэпитан ши а зис: „Павел чел ынтемницат м-а кемат ши м-а ругат сэ адук ла тине пе ачест тинерел, каре аре сэ-ць спунэ чева.”
А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
19 Кэпитанул л-а апукат де мынэ, л-а луат деопарте ши л-а ынтребат: „Че ай сэ-мь спуй?”
А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
20 Ел а рэспунс: „Иудеий с-ау сфэтуит сэ те роаӂе сэ адучь мыне пе Павел ынаинтя соборулуй, ка ши кум ай авя сэ-л черчетезь май ку де-амэнунтул.
А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
21 Ту сэ ну-й аскулць, пентру кэ май мулць де патрузечь динтре ей ыл пындеск ши с-ау легат ку блестем сэ ну мэнынче ши сэ ну бя нимик пынэ ну-л вор оморы; акум стау гата ши н-аштяптэ декыт фэгэдуяла та.”
Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
22 Кэпитанул а лэсат пе тинерел сэ плече ши й-а порунчит сэ ну спунэ нимэнуй кэ й-а дескоперит ачесте лукрурь.
А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23 Ын урмэ, а кемат пе дой суташь ши ле-а зис: „Ла часул ал трейля дин ноапте, сэ авець гата доуэ суте де осташь, шаптезечь де кэлэрець ши доуэ суте де сулицарь, ка сэ мяргэ пынэ ла Чезарея.”
И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
24 Ле-а порунчит сэ адукэ ши добитоаче пентру Павел, ка сэ-л пунэ кэларе ши сэ-л дукэ сэнэтос ши тяфэр ла дрегэторул Феликс.
И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
25 Луй Феликс, й-а скрис о скрисоаре ку урмэторул купринс:
И написа посланицу у којој овако говораше:
26 „Клаудиус Лисиас кэтре пряалесул дрегэтор Феликс: плекэчуне!
Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
27 Ачест ом, пе каре л-ау принс иудеий, ера сэ фие оморыт де ей, ши еу м-ам дус репеде ку осташь ши л-ам скос дин мына лор, кэч ам афлат кэ есте роман.
Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
28 Ам врут сэ афлу причина пентру каре-л пырау ши л-ам адус ынаинтя соборулуй лор.
И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
29 Ам гэсит кэ ера пырыт пентру лукрурь привитоаре ла Леӂя лор, дар кэ ну сэвыршисе ничо нелеӂюире каре сэ фие вредникэ де моарте сау де ланцурь.
Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30 Ми с-а дат ынсэ де штире кэ иудеий ыл пындеск ка сэ-л омоаре; л-ам тримис ындатэ ла тине ши ам фэкут куноскут ши челор че-л ынвинуеск сэ-ць спунэ цие че ау ымпотрива луй. Фий сэнэтос.”
И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
31 Осташий, дупэ порунка пе каре о примисерэ, ау луат пе Павел ши л-ау дус ноаптя пынэ ла Антипатрида.
А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32 А доуа зи, ау лэсат пе кэлэрець сэ-шь урмезе друмул ынаинте ку ел, яр ей с-ау ынторс ын четэцуе.
А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
33 Ажуншь ын Чезарея, кэлэреций ау дат скрисоаря ын мына дрегэторулуй ши ау адус пе Павел ынаинтя луй.
А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
34 Дрегэторул, дупэ че а читит скрисоаря, а ынтребат дин че цинут есте Павел. Кынд а афлат кэ есте дин Чиличия,
А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
35 „те вой аскулта”, а зис ел, „кынд вор вени пырыший тэй”. Ши а порунчит сэ фие пэзит ын палатул луй Ирод.
Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
