Фаптеле 17
1 Павел ши Сила ау трекут прин Амфиполь ши Аполония ши ау венит ын Тесалоник, унде ера о синагогэ а иудеилор.
Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.
2 Павел, дупэ обичеюл сэу, а интрат ын синагогэ. Трей зиле де Сабат а ворбит ку ей дин Скриптурь,
И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
3 довединд ши лэмуринд кэ Христосул требуя сэ пэтимяскэ ши сэ ынвие дин морць. „Ши ачест Исус, пе каре ви-Л вестеск еу”, зичя ел, „есте Христосул.”
Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.
4 Уний дин ей ши о маре мулциме де гречь темэторь де Думнезеу ши мулте фемей де фрунте ау крезут ши ау трекут де партя луй Павел ши а луй Сила.
И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.
5 Дар иудеий каре ну крезусерэ, де пизмэ, ау луат ку ей ниште оамень фэрэ кэпэтый дин мулциме, ау фэкут глоатэ ши ау ынтэрытат четатя. С-ау нэпустит асупра касей луй Иасон ши кэутау пе Павел ши пе Сила ка сэ-й адукэ афарэ, ла нород.
Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
6 Фииндкэ ну й-ау гэсит, ау тырыт пе Иасон ши пе врео кыцьва фраць ынаинтя дрегэторилор четэций ши стригау: „Оамений ачештя каре ау рэсколит лумя ау венит ши аич,
А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,
7 ши Иасон й-а гэздуит. Ей тоць лукрязэ ымпотрива порунчилор Чезарулуй ши спун кэ есте ун алт Ымпэрат: Исус.”
Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.
8 Прин ачесте ворбе, иудеий ау тулбурат нородул ши пе дрегэторий четэций,
И смутише народ и старешине градске који ово чуше.
9 каре ау дат друмул луй Иасон ши челорлалць нумай дупэ че ау кэпэтат де ла ей ун зэлог.
Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
10 Фраций ау тримис ындатэ, ноаптя, пе Павел ши пе Сила ла Берея. Кынд ау сосит, ау интрат ын синагога иудеилор.
А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.
11 Иудеий ачештя авяу о инимэ май алясэ декыт чей дин Тесалоник. Ау примит Кувынтул ку тоатэ рывна ши черчетау Скриптуриле ын фиекаре зи, ка сэ вадэ дакэ че ли се спуня есте аша.
Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
12 Мулць динтре ей ши дин фемеиле ку вазэ але гречилор ши мулць бэрбаць ау крезут.
Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.
13 Дар иудеий дин Тесалоник, кынд ау афлат кэ Павел вестя Кувынтул луй Думнезеу ши ын Берея, ау венит аколо, ка сэ тулбуре ши сэ ацыце нороаделе.
А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
14 Атунч, фраций ау порнит ындатэ пе Павел спре маре; Сила ши Тимотей ау рэмас ын Берея.
А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.
15 Чей че ынсоцяу пе Павел л-ау дус пынэ ла Атена. Апой с-ау ынторс ку ынсэрчинаря сэ дукэ луй Сила ши луй Тимотей порунка сэ винэ кыт май курынд ла ел.
А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
16 Пе кынд ый аштепта Павел ын Атена, и се ынтэрыта духул ла ведеря ачестей четэць плине де идоль.
А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
17 Ын синагогэ стэтя деч де ворбэ ку иудеий ши ку оамений темэторь де Думнезеу, яр ын пяцэ стэтя де ворбэ ын фиекаре зи ку ачея пе каре-й ынтылня.
И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
18 Уний дин филозофий епикуриень ши стоичь ау интрат ын ворбэ ку ел. Ши уний зичяу: „Че вря сэ спунэ палавраӂиул ачеста?” Алций, кынд л-ау аузит кэ вестеште пе Исус ши ынвиеря, зичяу: „Паре кэ вестеште ниште думнезей стрэинь.”
А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.
19 Атунч л-ау луат, л-ау дус ла Ареопаг ши ау зис: „Путем сэ штим каре есте ачастэ ынвэцэтурэ ноуэ пе каре о вестешть ту?
Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?
20 Фииндкэ ту не адучь чева чудат ла ауз. Ам вря дар сэ штим че вря сэ зикэ ачаста.”
Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
21 Кэч тоць атениений ши стрэиний каре стэтяу ын Атена ну-шь петречяу время ку нимик алтчева декыт сэ спунэ сау сэ аскулте чева ноу.
А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.
22 Павел а стат ын пичоаре ын мижлокул Ареопагулуй ши а зис: „Бэрбаць атениень! Ын тоате привинцеле вэ гэсеск фоарте релиӂиошь.
А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;
23 Кэч, пе кынд стрэбэтям четатя воастрэ ши мэ уйтам де апроапе ла лукруриле ла каре вэ ынкинаць вой, ам дескоперит кяр ши ун алтар пе каре есте скрис: ‘Унуй Думнезеу некуноскут!’ Ей бине, чея че вой чинстиць, фэрэ сэ куноаштець, ачея вэ вестеск еу.
Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.
24 Думнезеу каре а фэкут лумя ши тот че есте ын еа есте Домнул черулуй ши ал пэмынтулуй ши ну локуеште ын темпле фэкуте де мынь.
Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
25 Ел ну есте служит де мынь оменешть, ка ши кынд ар авя требуинцэ де чева, Ел, каре дэ тутурор вяца, суфларя ши тоате лукруриле.
Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
26 Ел а фэкут ка тоць оамений, ешиць динтр-унул сингур, сэ локуяскэ пе тоатэ фаца пэмынтулуй; ле-а ашезат анумите времурь ши а пус анумите хотаре локуинцей лор,
И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
27 ка ей сэ кауте пе Думнезеу ши сэ се силяскэ сэ-Л гэсяскэ быжбыинд, мэкар кэ ну есте департе де фиекаре дин ной.
Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
28 Кэч ын Ел авем вяца, мишкаря ши фиинца, дупэ кум ау зис ши уний дин поеций воштри: ‘Сунтем дин нямул Луй…’
Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
29 Астфел дар, фииндкэ сунтем де ням дин Думнезеу, ну требуе сэ кредем кэ Думнезеиря есте асеменя аурулуй сау арӂинтулуй сау петрей чоплите ку мештешуӂиря ши искусинца омулуй.
Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.
30 Думнезеу ну цине сяма де времуриле де нештиинцэ ши порунчеште акум тутурор оаменилор де претутиндень сэ се покэяскэ,
Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;
31 пентру кэ а рындуит о зи ын каре ва жудека лумя дупэ дрептате, прин Омул пе каре Л-а рындуит пентру ачаста ши деспре каре а дат тутурор оаменилор о довадэ нетэгэдуитэ прин фаптул кэ Л-а ынвият дин морць…”
Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.
32 Кынд ау аузит ей де ынвиеря морцилор, уний ышь бэтяу жок, яр алций ау зис: „Асупра ачестор лукрурь те вом аскулта алтэ датэ.”
А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.
33 Астфел, Павел а ешит дин мижлокул лор.
Тако Павле отиде између њих.
34 Тотушь уний ау трекут де партя луй ши ау крезут; ынтре ачештя ерау Дионисие Ареопаӂитул, о фемее нумитэ Дамарис ши алций ымпреунэ ку ей.
А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.
