Фаптеле 12
1 Кам пе ачеяшь време, ымпэратул Ирод а пус мыниле пе уний дин Бисерикэ, пентру ка сэ-й кинуяскэ,
У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
2 ши а учис ку сабия пе Иаков, фрателе луй Иоан.
И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
3 Кынд а вэзут кэ лукрул ачеста плаче иудеилор, а май пус мына ши пе Петру. (Ерау зилеле Празникулуй Азимелор.)
И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
4 Дупэ че л-а принс ши л-а бэгат ын темницэ, л-а пус суб паза а патру чете де кыте патру осташь, ку гынд ка дупэ Паште сэ-л скоатэ ынаинтя нородулуй.
Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
5 Деч Петру ера пэзит ын темницэ, ши Бисерика ну ынчета сэ ыналце ругэчунь кэтре Думнезеу пентру ел.
И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
6 Ын ноаптя зилей кынд авя де гынд Ирод сэ-л ынфэцишезе ла жудекатэ, Петру дормя ынтре дой осташь, легат де мынь ку доуэ ланцурь, ши ниште пэзиторь пэзяу темница ла ушэ.
А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7 Ши ятэ, ун ынӂер ал Домнулуй а стат лынгэ ел пе неаштептате ши о луминэ а стрэлучит ын темницэ. Ынӂерул а дештептат пе Петру, ловинду-л ын коастэ, ши й-а зис: „Скоалэ-те, юте!” Ланцуриле й-ау кэзут жос де пе мынь.
И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
8 Апой, ынӂерул й-а зис: „Ынчинӂе-те ши лягэ-ць ынкэлцэминтя.” Ши ел а фэкут аша. Ынӂерул й-а май зис: „Ымбракэ-те ын хайнэ ши вино дупэ мине.”
А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9 Петру а ешит афарэ ши а мерс дупэ ел, фэрэ сэ штие дакэ че фэчя ынӂерул есте адевэрат. И се пэря кэ аре о ведение.
И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
10 Дупэ че ау трекут де стража ынтый ши а доуа, ау ажунс ла поарта де фер, каре дэ ын четате, ши еа ли с-а дескис сингурэ; ау ешит ши ау трекут ынтр-о улицэ. Ындатэ, ынӂерул а плекат де лынгэ ел.
А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
11 Кынд шь-а венит Петру ын фире, а зис: „Акум вэд ку адевэрат кэ Домнул а тримис пе ынӂерул Сэу ши м-а скэпат дин мына луй Ирод ши де ла тот че аштепта попорул иудеу.”
И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
12 Дупэ че шь-а дат бине сяма де челе ынтымплате, с-а ындрептат спре каса Марией, мама луй Иоан, зис ши Марку, унде ерау адунаць мулць лаолалтэ ши се ругау.
И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
13 А бэтут ла уша каре дэдя ын придвор, ши о служникэ, нумитэ Рода, а венит сэ вадэ чине е.
А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
14 А куноскут гласул луй Петру ши, де букурие, ын лок сэ дескидэ, а алергат ынэунтру сэ дя де весте кэ Петру стэ ынаинтя порций.
И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15 „Ешть небунэ!” й-ау зис ей. Дар еа стэруя ши спуня кэ ел есте. Ей, димпотривэ, зичяу: „Есте ынӂерул луй.”
А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
16 Петру ынсэ бэтя мереу. Ау дескис ши ау рэмас ынкремениць кынд л-ау вэзут.
А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
17 Петру ле-а фэкут семн ку мына сэ такэ, ле-а историсит кум ыл скосесе Домнул дин темницэ ши а зис: „Спунець лукрул ачеста луй Иаков ши фрацилор.” Апой а ешит ши с-а дус ынтр-алт лок.
А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
18 Кынд с-а фэкут зиуэ, осташий ау фост ынтр-о маре фербере, ка сэ штие че с-а фэкут Петру.
А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
19 Ирод, дупэ че л-а кэутат ын тоате пэрциле ши ну л-а афлат, а луат ла черчетаре пе пэзиторь ши а порунчит сэ-й омоаре. Ын урмэ, с-а коборыт дин Иудея ла Чезарея, ка сэ рэмынэ аколо.
А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
20 Ирод ера фоарте мыният пе чей дин Тир ши дин Сидон. Дар ачештя ау венит тоць ынтр-ун гынд ла ел ши, дупэ че ау кыштигат де партя лор пе Бласт, каре ера май маре песте одая де дормит а ымпэратулуй, ау черут паче, пентру кэ цара лор се хрэня дин цара ымпэратулуй.
Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
21 Ынтр-о зи анумитэ, Ирод с-а ымбрэкат ку хайнеле луй ымпэрэтешть, а шезут пе скаунул луй ымпэрэтеск ши ле ворбя.
А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
22 Нородул а стригат: „Глас де Думнезеу, ну де ом!”
А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
23 Ындатэ л-а ловит ун ынӂер ал Домнулуй, пентру кэ ну дэдусе славэ луй Думнезеу. Ши а мурит мынкат де вермь.
Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
24 Ынсэ Кувынтул луй Думнезеу се рэспындя тот май мулт, ши нумэрул ученичилор се мэря.
А реч Божија растијаше и множаше се.
25 Барнаба ши Саул, дупэ че шь-ау ымплинит ынсэрчинаря, с-ау ынторс дин Иерусалим, луынд ку ей пе Иоан, зис ши Марку.
А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
