< Фаптеле 11 >
1 Апостолий ши фраций каре ерау ын Иудея ау аузит кэ ши нямуриле ау примит Кувынтул луй Думнезеу.
А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
2 Ши кынд с-а суит Петру ла Иерусалим, ыл мустрау чей тэяць ымпрежур
И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
3 ши зичяу: „Ай интрат ын касэ ла ниште оамень нетэяць ымпрежур ши ай мынкат ку ей.”
Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
4 Петру а ынчепут сэ ле спунэ пе рынд челе ынтымплате. Ел а зис:
А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
5 „Ерам ын четатя Иопе ши, пе кынд мэ ругам, ам кэзут ынтр-о рэпире суфлетяскэ ши ам авут о ведение: ун вас, ка о фацэ де масэ маре, легатэ ку челе патру колцурь, се кобора дин чер ши а венит пынэ ла мине.
Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
6 Кынд м-ам уйтат ын еа, ам вэзут добитоачеле ку патру пичоаре де пе пэмынт, фяреле, тырытоареле ши пэсэриле черулуй.
Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
7 Ши ам аузит ун глас, каре мь-а зис: ‘Петре, скоалэ-те, тае ши мэнынкэ.’
А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
8 Дар еу ам рэспунс: ‘Ничдекум, Доамне, кэч нимик спуркат сау некурат н-а интрат вреодатэ ын гура мя.’
А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9 Ши гласул мь-а зис а доуа оарэ дин чер: ‘Че а курэцит Думнезеу, сэ ну нумешть спуркат.’
А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
10 Лукрул ачеста с-а фэкут де трей орь, апой тоате ау фост ридикате ярэшь ын чер.
А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11 Ши ятэ кэ, ындатэ, трей оамень тримишь дин Чезарея ла мине ау стат ла поарта касей ын каре ерам.
И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
12 Духул мь-а спус сэ плек ку ей, фэрэ сэ фак врео деосебире. Ачешть шасе фраць м-ау ынсоцит ши ей ши ам интрат ын каса омулуй.
А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13 Ел не-а историсит кум а вэзут ын каса луй пе ынӂер стынд ынаинтя луй ши зикынду-й: ‘Тримите ла Иопе ши кямэ пе Симон, зис ши Петру,
И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
14 каре-ць ва спуне кувинте прин каре вей фи мынтуит, ту ши тоатэ каса та.’
Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15 Ши, кум ам ынчепут сэ ворбеск, Духул Сфынт С-а коборыт песте ей ка ши песте ной ла ынчепут.
А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16 Ши мь-ам адус аминте де ворба Домнулуй, кум а зис: ‘Иоана ботезат ку апэ, дар войвець фи ботезаць ку Духул Сфынт.’
Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17 Деч, дакэ Думнезеу ле-а дат ачелашь дар ка ши ноуэ, каре ам крезут ын Домнул Исус Христос, чине ерам еу сэ мэ ымпотривеск луй Думнезеу?”
Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
18 Дупэ че ау аузит ачесте лукрурь, с-ау потолит, ау слэвит пе Думнезеу ши ау зис: „Думнезеу а дат деч ши нямурилор покэинцэ, ка сэ айбэ вяца.”
А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
19 Чей че се ымпрэштиясерэ дин причина пригонирий ынтымплате ку прилежул луй Штефан ау ажунс пынэ ын Феничия, ын Чипру ши ын Антиохия ши проповэдуяу Кувынтул нумай иудеилор.
А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
20 Тотушь принтре ей ау фост кыцьва оамень дин Чипру ши дин Чирене, каре ау венит ын Антиохия, ау ворбит ши гречилор ши ле-ау проповэдуит Евангелия Домнулуй Исус.
А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21 Мына Домнулуй ера ку ей ши ун маре нумэр де оамень ау крезут ши с-ау ынторс ла Домнул.
И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
22 Вестя деспре ей а ажунс ла урекиле Бисеричий дин Иерусалим, ши ау тримис пе Барнаба пынэ ла Антиохия.
А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
23 Кынд а ажунс ел ши а вэзут харул луй Думнезеу, с-а букурат ши й-а ындемнат пе тоць сэ рэмынэ ку инимэ хотэрытэ алипиць де Домнул.
Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
24 Кэч Барнаба ера ун ом де бине, плин де Духул Сфынт ши де крединцэ. Ши дестул де мулт нород с-а адэугат ла Домнул.
Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
25 Барнаба с-а дус апой ла Тарс, ка сэ кауте пе Саул
Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26 ши, кынд л-а гэсит, л-а адус ла Антиохия. Ун ан ынтрег, ау луат парте ла адунэриле Бисеричий ши ау ынвэцат пе мулць оамень. Пентру ынтыяшь датэ, ученичилор ли с-а дат нумеле де крештинь ын Антиохия.
И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
27 Ын время ачея, с-ау коборыт ниште пророчь дин Иерусалим ла Антиохия.
А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28 Унул дин ей, нумит Агаб, с-а скулат ши а вестит, прин Духул, кэ ва фи о фоамете маре ын тоатэ лумя. Ши а фост, ын адевэр, ын зилеле ымпэратулуй Клаудиу.
И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
29 Ученичий ау хотэрыт сэ тримитэ, фиекаре дупэ путеря луй, ун ажутор фрацилор каре локуяу ын Иудея,
А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30 чея че ау ши фэкут, ши ау тримис ачест ажутор ла презбитерь прин мына луй Барнаба ши а луй Саул.
Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.