2 Самуел 9
1 Давид а зис: „А май рэмас чинева дин каса луй Саул, ка сэ-й фак бине дин причина луй Ионатан?”
И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.
2 Ера ун служитор дин каса луй Саул, нумит Циба, пе каре л-ау адус ла Давид. Ымпэратул й-а зис: „Ту ешть Циба?” Ши ел а рэспунс: „Робул тэу, да!”
А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.
3 Ымпэратул а зис: „Ну май есте нимень дин каса луй Саул, ка сэ мэ порт ку ел ку о бунэтате ка бунэтатя луй Думнезеу?” Ши Циба а рэспунс ымпэратулуй: „Май есте ун фиу ал луй Ионатан, олог де пичоаре.”
А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.
4 Ымпэратул а зис: „Унде есте?” Ши Циба а рэспунс ымпэратулуй: „Есте ын каса луй Макир, фиул луй Амиел, ла Лодебар.”
И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.
5 Ымпэратул Давид л-а тримис сэ-л я дин каса луй Макир, фиул луй Амиел, дин Лодебар.
Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.
6 Ши Мефибошет, фиул луй Ионатан, фиул луй Саул, а венит ла Давид, а кэзут ку фаца ла пэмынт ши с-а ынкинат. Давид а зис: „Мефибошет!” Ши ел а рэспунс: „Ятэ робул тэу!”
А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.
7 Давид й-а зис: „Ну те теме, кэч вряу сэ-ць фак бине дин причина татэлуй тэу Ионатан. Ыць вой да ынапой тоате пэмынтуриле татэлуй тэу Саул, ши вей мынка тотдяуна ла маса мя.”
А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.
8 Ел с-а ынкинат ши а зис: „Чине есте робул тэу, ка сэ те уйць ла ун кыне морт ка мине?”
А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?
9 Ымпэратул а кемат пе Циба, службашул луй Саул, ши й-а зис: „Дау фиулуй стэпынулуй тэу тот че ера ал луй Саул ши тот че авя тоатэ каса луй.
И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.
10 Ту сэ лукрезь пэмынтуриле пентру ел, ту, фиий тэй ши робий тэй, ши сэ стрынӂь роаделе, ка фиул стэпынулуй тэу сэ айбэ пыне де мынкаре, ши Мефибошет, фиул стэпынулуй тэу, ва мынка тотдяуна ла маса мя.” Ши Циба авя чинчспрезече фий ши доуэзечь де робь.
Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.
11 Ел а зис ымпэратулуй: „Робул тэу ва фаче тот че порунчеште ымпэратул, домнул меу, робулуй сэу.” Ши Мефибошет а мынкат ла маса луй Давид, ка унул дин фиий ымпэратулуй.
И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.
12 Мефибошет авя ун фиу мик, нумит Мика, ши тоць чей че локуяу ын каса луй Циба ерау робий луй Мефибошет.
А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.
13 Мефибошет локуя ла Иерусалим, кэч мынка тотдяуна ла маса ымпэратулуй. Ел ера олог де амындоуэ пичоареле.
А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.
