2 Самуел 22
1 Давид а ындрептат кэтре Домнул кувинтеле ачестей кынтэрь дупэ че Домнул л-а избэвит дин мына тутурор врэжмашилор луй ши дин мына луй Саул.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 Ел а зис: „Домнул есте стынка мя, четэцуя мя, Избэвиторул меу.
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Думнезеу есте стынка мя ла каре гэсеск ун адэпост, скутул меу ши путеря каре мэ мынтуеште, турнул меу чел ыналт ши скэпаря мя. Мынтуиторуле, Ту мэ скапь де силничие!
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Еу кем пе Домнул чел вредник де лаудэ ши сунт избэвит де врэжмаший мей.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Кэч валуриле морций мэ ынконжурасерэ, шувоаеле нимичирий мэ ынспэймынтасерэ,
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 Ын стрымтораря мя, ам кемат пе Домнул, ам кемат пе Думнезеул меу; дин локашул Луй, Ел мь-а аузит гласул ши стригэтул меу а ажунс ла урекиле Луй.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Атунч, пэмынтул с-а кутремурат ши с-а клэтинат, темелииле черулуй с-ау мишкат ши с-ау згудуит, пентру кэ Ел Се мыниясе.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Фум се ридика дин нэриле Луй ши ун фок мистуитор ешя дин гура Луй: кэрбунь априншь цышняу дин еа.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 А плекат черуриле ши С-а коборыт: ун нор грос ера суб пичоареле Луй.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 Кэлэря пе ун херувим ши збура, веня пе арипиле вынтулуй;
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 ера ынконжурат ку ынтунерикул ка ши ку ун корт, ера ынконжурат ку грэмезь де апе ши ку норь ынтунекошь.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Дин стрэлучиря каре ера ынаинтя Луй скынтеяу кэрбунь де фок.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Домнул а тунат дин черурь, Чел Пряыналт а фэкут сэ-Й рэсуне гласул;
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 а арункат сэӂець ши а рисипит пе врэжмаший мей, а арункат фулӂерул ши й-а пус пе фугэ.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Фундул мэрий с-а вэзут, темелииле лумий ау фост дескоперите де мустраря Домнулуй, де вуетул суфлэрий нэрилор Луй.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Ел Шь-а ынтинс мына де сус, дин ынэлциме, м-а апукат, м-а скос дин апеле челе марь;
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 м-а избэвит де потривникул меу чел путерник, де врэжмаший мей каре ерау май тарь декыт мине.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Ей мэ принсесерэ ын зиуа стрымторэрий меле, дар Домнул а фост сприжиниторул меу,
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 Ел м-а скос ла лок ларг. Ел м-а мынтуит, пентру кэ мэ юбеште.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Домнул мь-а рэсплэтит дупэ невиновэция мя, мь-а фэкут дупэ курэция мынилор меле;
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 кэч ам пэзит кэиле Домнулуй, ну м-ам фэкут виноват фацэ де Думнезеул меу.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Тоате порунчиле Луй ау фост ынаинтя мя ши ну м-ам депэртат де ла леӂиле Луй.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 Ам фост фэрэ винэ ынаинтя Луй, м-ам пэзит де фэрэделеӂя мя.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Де ачея, Домнул мь-а рэсплэтит невиновэция мя дупэ курэция мя ынаинтя Луй.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Ку чел бун Ту ешть бун, ку омул дрепт Те порць дупэ дрептате,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 ку чел курат ешть курат, ку чел ындэрэтник Те порць дупэ ындэрэтничия луй.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Ту мынтуешть пе попорул каре се смереште, ши ку привиря Та коборь пе чей мындри.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Да, Ту ешть лумина мя, Доамне! Домнул луминязэ ынтунерикул меу.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 Ку Тине мэ нэпустеск асупра уней ошть ынармате, ку Думнезеул меу сар песте зид.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Кэиле луй Думнезеу сунт десэвыршите, Кувынтул Домнулуй есте курэцит; Ел есте ун скут пентру тоць чей че каутэ адэпост ын Ел.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Кэч чине есте Думнезеу, афарэ де Домнул? Ши чине есте о стынкэ, афарэ де Думнезеул ностру?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Думнезеу есте четэцуя мя чя таре ши Ел мэ кэлэузеште пе каля чя дряптэ.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Ел ымь фаче пичоареле ка але чербоайчелор ши Ел мэ ашазэ пе локуриле меле челе ыналте.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Ымь депринде мыниле ла луптэ ши брацеле меле ынтинд аркул де арамэ.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Ту ымь дай скутул мынтуирий Тале ши ажунг маре прин бунэтатя Та.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Лэрӂешть друмул суб паший мей ши пичоареле меле ну се клатинэ.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Урмэреск пе врэжмаший мей ши-й нимическ, ну мэ ынторк пынэ ну-й нимическ.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 Ый нимическ, ый здробеск, де ну се май скоалэ; кад суб пичоареле меле.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Ту мэ ынчинӂь ку путере пентру луптэ, рэпуй суб мине пе потривничий мей.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Фачь пе врэжмаший мей сэ дя досул ынаинтя мя ши нимическ пе чей че мэ урэск.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Се уйтэ ын журул лор ши ну-й чине сэ-й скапе. Стригэ кэтре Домнул, дар ну ле рэспунде!
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Ый писез ка пулберя пэмынтулуй, ый здробеск, ый калк ын пичоаре, ка нороюл де пе улице.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Мэ скапь дин неынцелеӂериле попорулуй меу; мэ пэстрезь дрепт кэпетение а нямурилор; ун попор пе каре ну-л куноштям ымь есте супус.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Фиий стрэинулуй мэ лингушеск; мэ аскултэ ла чя динтый порункэ.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Фиий стрэинулуй лешинэ де ла инимэ, тремурэ кынд ес дин четэцуе.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Трэяскэ Домнул ши бинекувынтатэ сэ фие Стынка мя! Ынэлцат сэ фие Думнезеу, Стынка мынтуирий меле,
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Думнезеу, каре есте рэзбунэторул меу, каре-мь супуне попоареле
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 ши каре мэ фаче сэ скап де врэжмаший мей! Ту мэ ыналць май пресус де потривничий мей, мэ избэвешть де омул асупритор.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Де ачея Те вой лэуда принтре нямурь, Доамне, ши вой кынта спре слава Нумелуй Тэу!
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Ел дэ марь избэвирь ымпэратулуй Сэу ши аратэ милэ унсулуй Сэу: луй Давид ши семинцей луй пентру тотдяуна.”
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
