2 Самуел 18
1 Давид а нумэрат попорул каре ера ку ел ши а пус песте ей кэпетений песте мий ши кэпетений песте суте.
И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике.
2 А пус о треиме дин попор суб порунка луй Иоаб, о треиме суб Абишай, фиул Церуей, фрателе луй Иоаб, ши о треиме суб Итай дин Гат. Ши ымпэратул а зис попорулуй: „Вряу сэ ес ши еу ымпреунэ ку вой.”
И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.
3 Дар попорул а зис: „Сэ ну ешь! Кэч дакэ вом луа-о ла фугэ, луаря аминте ну се ва ындрепта асупра ноастрэ ши, кынд вор кэдя жумэтате дин ной, ну вор луа сяма ла ной, дар ту ешть ка зече мий динтре ной, ши акум есте май бине сэ не вий ын ажутор дин четате.”
Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш.
4 Ымпэратул ле-а рэспунс: „Вой фаче че кредець кэ есте май бине.” Ши ымпэратул а стат лынгэ поартэ, ын тимп че тот попорул ешя ку сутеле ши мииле.
А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду.
5 Ымпэратул а дат урмэтоаря порункэ луй Иоаб, луй Абишай ши луй Итай: „Пентру драгостя пе каре о авець фацэ де мине, пуртаци-вэ блынд ку тынэрул Абсалом!” Ши тот попорул а аузит порунка ымпэратулуй, датэ тутурор кэпетениилор ку привире ла Абсалом.
И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома.
6 Попорул а ешит ын кымп ынаинтя луй Исраел ши бэтэлия а авут лок ын пэдуря луй Ефраим.
И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.
7 Аколо, попорул луй Исраел а фост бэтут де служиторий луй Давид ши а фост о маре ынфрынӂере ын зиуа ачея, ка доуэзечь де мий де оамень.
Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада.
8 Лупта с-а ынтинс пе тот цинутул ши пэдуря а мынкат май мулт попор ын зиуа ачея декыт а мынкат сабия.
Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач.
9 Абсалом с-а поменит ын фаца оаменилор луй Давид. Ера кэларе пе ун катыр. Катырул а пэтрунс суб рамуриле ынкылчите але унуй маре стежар, ши капул луй Абсалом с-а принс де стежар; а рэмас астфел спынзурат ынтре чер ши пэмынт, ши катырул каре ера суб ел а трекут ынаинте.
А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.
10 Ун ом, вэзынд лукрул ачеста, а венит ши а спус луй Иоаб: „Ятэ, ам вэзут пе Абсалом спынзурат де ун стежар.”
Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту.
11 Ши Иоаб а зис омулуй каре й-а адус штиря ачаста: „Л-ай вэзут! Де че дар ну л-ай тэят пе лок? Ць-аш фи дат зече сикли де арӂинт ши ун брыу.”
А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.
12 Дар омул ачела а зис луй Иоаб: „Кяр дакэ аш кынтэри ын мына мя о мие де сикли де арӂинт, н-аш пуне мына пе фиул ымпэратулуй, кэч ной ам аузит урмэтоаря порункэ пе каре ць-а дат-о ымпэратул цие, луй Абишай ши луй Итай: ‘Луаць сяма фиекаре ла тынэрул Абсалом!’
А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома.
13 Ши, дакэ л-аш фи оморыт мишелеште, нимик н-ар фи рэмас аскунс ымпэратулуй ши ту ынсуць ай фи фост ымпотрива мя.”
Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.
14 Иоаб а зис: „Ну вой зэбови атыта ку тине!” Ши а луат трей сэӂець ын мынэ ши ле-а ынфипт ын инима луй Абсалом, каре ера ынкэ плин де вяцэ ын мижлокул стежарулуй.
А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту.
15 Зече тинерь, каре дучяу армеле луй Иоаб, ау ынконжурат пе Абсалом, л-ау ловит ши л-ау оморыт.
Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.
16 Иоаб а сунат дин трымбицэ, ши попорул с-а ынторс, ынчетынд астфел сэ май урмэряскэ пе Исраел, оприт де Иоаб.
Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.
17 Ау луат пе Абсалом, л-ау арункат ынтр-о гроапэ маре дин мижлокул пэдурий ши ау пус песте ел о грэмадэ фоарте маре де петре. Тот Исраелул а фуӂит, фиекаре ын кортул луй.
И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору.
18 Пе кынд трэя, Абсалом ышь ридикасе ун стылп де адучере аминте ын валя ымпэратулуй. Кэч зичя: „Н-ам фий прин каре сэ се поатэ пэстра адучеря аминте а нумелуй меу.” Ши а пус нумеле сэу стылпулуй, каре ши астэзь се нумеште Стылпул луй Абсалом.
Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана.
19 Ахимаац, фиул луй Цадок, а зис: „Ласэ-мэ сэ дау фуга ши сэ дук ымпэратулуй вестя чя бунэ кэ Домнул й-а фэкут дрептате, скэпынду-л дин мына врэжмашилор сэй.”
Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.
20 Иоаб й-а зис: „Ну ту ай сэ дучь вештиле азь; ле вей дуче ынтр-о алтэ зи, дар ну астэзь, фииндкэ фиул ымпэратулуй а мурит.”
А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо.
21 Ши Иоаб а зис луй Куши: „Ду-те ши вестеште ымпэратулуй че ай вэзут.” Куши с-а ынкинат ынаинтя луй Иоаб ши а дат фуга.
Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.
22 Ахимаац, фиул луй Цадок, а зис ярэшь луй Иоаб: „Орьче с-ар ынтымпла, ласэ-мэ сэ алерг дупэ Куши.” Ши Иоаб а зис: „Пентру че врей сэ алерӂь, фиуле? Ну есте о солие каре-ць ва фи де фолос.”
А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: Шта му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: Што би трчао, сине, кад немаш добар глас?
23 „Орьче с-ар ынтымпла, вряу сэ алерг”, а зис дин ноу Ахимаац. Ши Иоаб й-а зис: „Дэ фуга!” Ахимаац а алергат пе друмул каре дуче ын кымпие ши а луат-о ынаинтя луй Куши.
Опет рече: Шта му драго, да трчим. Одговори му: А ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија.
24 Давид шедя ынтре челе доуэ порць. Караула с-а дус пе акоперишул порций спре зид; а ридикат окий ши с-а уйтат. Ши ятэ кэ ун ом алерга сингур-сингурел.
А Давид сеђаше међу двојим вратима, и стражар изиђе на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човек трчи.
25 Караула а стригат ши а дат де штире ымпэратулуй. Ымпэратул а зис: „Дакэ есте сингур, адуче вешть.” Ши омул ачела се апропия дин че ын че май мулт.
Па повика стражар и јави цару. А цар рече: Ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе.
26 Караула а вэзут ун алт ом алергынд ши а стригат ла портар: „Ятэ, ун ом аляргэ сингур-сингурел.” Ымпэратул а зис: „Ши ел адуче вешть.”
Потом угледа стражар другог човека где трчи. И повика стражар к вратару и рече: Ево још један, трчи сам. А цар рече: И он носи глас.
27 Караула а зис: „Алергэтура челуй динтый паре кэ е а луй Ахимаац, фиул луй Цадок.” Ши ымпэратул а зис: „Есте ун ом де бине ши адуче вешть буне.”
И рече стражар: Трк првог чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садоковог. Рече цар: Добар је човек, и иде с добрим гласом.
28 Ахимаац а стригат ши а зис ымпэратулуй: „Есте бине де тот!” С-а ынкинат ынаинтя ымпэратулуй ку фаца пынэ ла пэмынт ши а зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул тэу, каре а дат ын мыниле ноастре пе чей че ридикау мына ымпотрива домнулуй ностру, ымпэратул.”
Тада повика Ахимас и рече цару: Сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: Да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мог.
29 Ымпэратул а зис: „Тынэрул Абсалом есте бине, сэнэтос?” Ахимаац а рэспунс: „Ам вэзут о маре ынвэлмэшялэ кынд а тримис Иоаб пе служиторул ымпэратулуй ши пе мине, служиторул тэу, дар ну штиу че ера.”
А цар му рече: Је ли здраво дете Авесалом? Одговори Ахимас: Видео сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царевог и мене слугу твог, али не знам шта беше.
30 Ши ымпэратул а зис: „Стай коля ла о парте.” Ши Ахимаац а стат деопарте.
А цар му рече: Уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде.
31 Ындатэ а сосит Куши. Ши а зис: „Сэ афле домнул меу, ымпэратул, вестя чя бунэ! Астэзь, Домнул ць-а фэкут дрептате, скэпынду-те дин мына тутурор челор че се ридикау ымпотрива та.”
Тада, гле, дође Хусије и рече: Глас цару и господару мом да те је Господ избавио данас из руку свих који устадоше на те.
32 Ымпэратул а зис луй Куши: „Тынэрул Абсалом есте бине, сэнэтос?” Куши а рэспунс: „Ка тынэрул ачеста сэ фие врэжмаший домнулуй меу, ымпэратул, ши тоць чей че се ридикэ ымпотрива та, ка сэ-ць факэ рэу!”
А цар рече Хусију: Је ли здраво дете Авесалом? А Хусије рече: Нека непријатељи господара мог цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дете.
33 Атунч, ымпэратул, кутремурынду-се, с-а суит ын одая де сус а порций ши а плынс. Пе кынд мерӂя, зичя: „Фиул меу Абсалом! Фиул меу, фиул меу Абсалом! Кум н-ам мурит еу ын локул тэу! Абсалом, фиул меу, фиул меу!”
Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Камо да сам ја умро место тебе! Авесаломе сине мој, сине мој!
